Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Kuća
ljudskih prava prikazali su 21. februara 2017. godine film "Nirnberg:
lekcija sadašnjice", nakon čega je usledio razgovor o filmu. Projekcijom
filma nastavljena je realizacija projekta čiji je cilj da, uz
prikazivanje dokumentarnih filmova i raspravu, podstakne dijalog o
najtežim zločinima kod nas i u svetu, ali da se istovremeno i
suprotstavi propagandi i relativizaciji zločina.
Projekcije filmova se prikazuju u tek otvorenom
bioskopu angažovanog filma u Kući ljudskih prava. "Cilj Helsinškog
odbora je da potencira razliku između dobra i zla", poručila je Izabela
Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora. Pre desetak dana prikazani
su filmovi "Dubina dva" u režiji Ognjena Glavonića i "Narod protiv Frica
Bauera", reditelja Larsa Kraume. Prvi film govori o masovnim grobnicama
u Srbiji u kojima su tajno 1999. godine pokopana tela ubijenih Albanaca,
kako bi se sakrili zločini počinjeni na Kosovu, dok drugi film govori o
nemačkom tužiocu koji je Adolf Ajhmana, oficira visokog ranga u
nacističkoj Nemačkoj, priveo pravdi.
Treći prikazani film "Nirnberg: lekcija sadašnjice",
koautorke i producenta filma Sandre Schulberg, bio je povod za razgovor
o tome da li je u uslovima medijske satanizacije Haškog tribunala moguće
suočavanje s prošlošću u Srbiji i može li se danas nešto naučiti iz
Nirnberškog procesa. Film čini video arhiva sa suđenja u Nirnbergu, kao
i video dokumentacija iz predratnog i ratnog vremena.
Nakon obraćanja putem Skajpa Donald M. Ferencza,
stručnjaka za međunarodno pravo i osnivača Globalnog instituta za
prevenciju agresije, Marija Šajkaš, novinarka i osnivačica organizacije
“4 Better media”, istakla je da prikazivanje ovog filma predstavlja vid
otpora narastajućem fašizmu i populizmu u Evropi i drugim delovima
sveta. Prvo suđenje u Nirnbergu je trajalo od novembra 1945. do oktobra
1946. U ovom Nirnberškom procesu je optuženo 24 ljudi iz vrha nacističke
Nemačke za najteža krivična dela i ratne zločine. Sem vojnih komandanata
i političara, u odvojenim procesima, na optuženičkoj klupi su se prvi
put pojavili biznismeni, bankari, propagandisti, lekari…
„Civilno društvo je bilo prostor gde se do dana
današnjeg, bez izuzetka, suočavalo s prošlošću. Tu je naravno i taj
fantastični nemački Ustav koji je pravljen detaljno, pažljivo i u
stalnom dijalogu sa zločinima koji su počinjeni u Drugom svetskom ratu“,
objašnjava Jelena Volić-Helbuš, teoretičarka nemačke književnosti i
kulture.
“Za razliku od nemačkog društva koje je i zakonski i
identitetski prihvatilo odgovornost za zločine u Drugom svetskom ratu, u
Srbiji se to još uvek nije dogodilo kada je reč o ratnim zločinima iz
devedesetih”, rekao je politikolog Miloš Ćirić. On je naglasio da
“uprkos višedecenijskoj satanizaciji Međunarodnog krivičnog suda za
bivšu Jugoslaviju u srpskoj javnosti, sud iza sebe ostavlja ogromno
nasleđe i pruža bogatstvo činjenica koje će progresivnim pojedincima i
grupama u Srbiji biti glavni oslonac u suprotstavljanju daljoj
relativizaciji odgovornosti srpske države za agresorske ratove i ratne
zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije.”
Haški tribunal je prvi put priokazao ovaj film 2009.
godine, od tada je prikazan u mnogim zemljama, od SAD, preko Čilea do
Irana. Prikazivanje filma u Kući ljudskih prava bilo je prvo
prikazivanje ovog filma u Srbiji.
Događaj je realizovan uz podršku
Heinrich-Böll-Stiftung fondacije.
GALERIJA::: |