|
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji organizovao je sesiju o
ljudskim pravima i situaciji na Krimu i istočnoj Ukrajini na kojoj su
govorili predstavnici ukrajinskih i ruskih organizacija civilnog društva
koje imaju svoje misije na terenu.
Na sesiji koja se održala u Biblioteci Kuće ljudskih prava 10. maja
2017. govorili su Oleksandra Romantsova (Ukrajina) - koordinatorka
posmatračkih misija za ljudska prava u istočnoj Ukrajini i na Krimu
(Center for Civil Liberties), Aleksandra Krilenkova (Rusija) -
ko-kordinatorka Ukrajinsko-ruske posmatračke inicijative na Krimu (Field
Human Rights Center, the Ukrainian-Russian monitoring initiative,
Crimea), Alim Aliev (Ukrajina) - koosnivač Crimea-SOS i kooautor knjige
o Mustafi Dzhemilevu, i Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog
odbora za ljudska prava u Srbiji.
Ovo je prvi put, od aneksije Krima (2014) da su u Srbiju došle
organizacije koje imaju direktan kontakt sa građanima u anektiranim i
konfliktnim područjima. Do toga je došlo zajedničkim naporom Helsinškog
odbora za ljudska prava u Srbiji i partnera iz Ukrajine i Rusije, pre
svega ukrajinskog Centra za građanske slobode. Helsinški odbor već
godinama sarađuje sa tim organizacijama u okviru Civic Solidarity
Platform, mreže koja okuplja više od 80 organizacija civilnog društva i
koja redovno izveštava institucije OEBS o kršenjima ljudskih prava u
konfliktnim područjima u cilju unapređenja situacije i mirnog rešenja
sukoba.
Sagovornica iz Ukrajine istakla je neophodnost angažovanja organizacija
civilnog društva kako bi se dokumentovalo i beležilo kršenje ljudskih
prava. Trenutno postoji 17 takvih organizacija. Kao primere kršenja
ljudskih prava navela je nezakonito zadržavanje i hapšenje, koje broji
oko 3.500 lica, a svako treće lice je bilo izloženo mučenju. Nemogućnost
javnih okupljanja, nepostojanje slobodnih medija, nepostojanje prava na
branioca koji bi branili svoje slobode i prava su neki još od primera
masovnih kršenja ljudskih prava.
Sagovornica iz Rusije istakla je da je boravak organizacija civilnog
društva tamo nije bezbedan ni po život ni po zdravlje. Organizacija
„Ukrajinsko-ruske posmatračke inicijative na Krimu“ je od prvog dana
svog osnivanja proglašena nepoželjnom. Vrši se zastrašivanje novinara i
branitelja ljudskih prava. Najmasovnija su protiv Krimskih Tatara zbog
njihovog religijskog opredeljenja, oni se lišavaju slobode na 15-20
godina i sudi im se za terorizam. Poslednjih pola godine je sve više
branitelja ljudskih prava koji su uhapšeni, osuđeni, protiv kojih se
vode procesi, istakla je Aleksandra Krilenkova.
Do sada je zabeležen je 281 slučaj kršenja ljudskih prava na Krimu.
Aktivista i pisac Alim Aliev pomenuo je četiri tendencije na Krimu, od
kojih je jedna militarizacija poluostrva - delovanje paramilitarnih
snaga, sa teritorije Ruske Federacije na Krim šalje vojna oprema i
vojska, aktiviraju se brojni vojni objekti što stvara atmosferu
represije i povećanog nepoverenja među stanovništvom. Druga je izgradnja
novih paralelnih krimsko-ruskih institucija. Ruska vlast pokušava da
stvori krimsko-ruske organizacije koje su odane Rusiji. Zatim tendencija
kršenja međunarodnog humanitarnog prava – 35.000 ljudi je napustilo
teritoriju Krima, a na Krim se doseljava drugo stanovništvo koje čine
činovnici vojske, policije, biznismeni. Kao četvrtu tendenciju naveo je
stvaranje novog ruskog identiteta na Krimu i brisanje
ukrajinsko-tatarskih kulturnih nasleđa, što podrazumeva zatvaranje
krimsko-tatarskih škola, održavanje kulturnih manifestacija, forsiranje
novog državljanstva, i sl.
Nakon konferencije za medije gde su predstavnici/e ukrajinskih i ruskih
organizacija civilnog društva govorili o ljudskim pravima i situaciji na
Krimu i istočnoj Ukrajini, predstavnici civilnog društva iz Beograda
nastavili su razgovor o mogućoj budućoj saradnji.
U Biblioteci KLJP postavljena je i izložba fotografija ukrajinske
autorke Emine Zijatdinove (Emine Ziyatdinova) o životu na Krimu nakon
ruske aneksije.
Srbija kao članica međunarodnih institucija pre svega Saveta Evrope, UN
i OEBS mogla bi da doprinese mirnom rešavanju konflikata. Parlamentarna
skupština SE, u kojoj Srbija ima potpredsedničko mesto, usvojila je u
oktobru Rezoluciju 2132, kojom je pokazala rešenost da nastavi da prati
političke i humanitarne posledice konflikta u Ukrajini kao i izazove u
vezi sa ljudskim pravima. Ovo je stoga bila i jedinstvena prilika za
informisanje javnosti u Srbiji o događajima na Krimu.
GALERIJA::: |
