|
Helsinški odbor za ljudska prava
izražava duboku zabrinutost zbog
nastavka progona državljana Ruske
Federacije i Belorusije, na šta
upućuje i najnoviji slučaj pokušaja
ekstradicije beloruskog novinara i
režisera Andreja Gnjota koji je 30.
oktobra, na zahtev Belorusije
uhapšen na beogradskom aerodromu.
On je 19. februara pred sudom u
Beogradu naveo da ga Lukašenkov
režim progoni zbog političkog
delovanja. Odluka o njegovom
izručenju je pred Apelacionim sudom
u Beogradu. Helsinški odbor
upozorava da bi izručenje Gnjota
bilo protivno međunarodnim
standardima i ugrozilo bi njegovu
bezbednost, jer postoji opasnost da
bude izložen nehumanom tretmanu i
represiji. Autoritarni režim
Vladimira Lukašenka masovno krši
ljudska prava i sprovodi represiju
nad braniteljima ljudskih prava i
političkim oponentima.
Helsinški odbor takođe izražava
duboku zabrinutost zbog tretmana
građana Ruske Federacije koji su
utočište od samodržaškog režima
Vladimira Putina pronašli u Srbiji.
Zbog toga apeluje na vlast i državne
institucije, prvenstveno
Ministarstvo unutrašnjih poslova
(MUP) i Bezbednosno informativnu
agenciju (BIA) da prestanui s
progonom ruskih državljana koji
potpisuju peticije protiv rata u
Ukrajini, organizuju antiratne
proteste i gostovanja ruskih
umetnika sa antiratnim stavom, ili
prikupljaju pomoć za ukrajinske
izbeglice. Zabrana (ponovnog) ulaska
u zemlju i proterivanje Rusa koji se
protive ruskoj agresiji na Ukrajinu
predstavlja diskriminaciju na
političkoj osnovi; takođe reč je o
kampanji pritiska na kritički
raspoložene ruske državljane, kojima
bi povratak u Rusiju predstavljao i
ozbiljen bezbednosne rizike.
Odluke o oduzimanju boravišnih
dozvola ruskim državljanima
zasnivaju se na arbitrarnim
tvrdanjama da predstavljaju
bezbednosnu pretnju za Srbiju. Niko
od grđana kojima je oduzimana
boravišna dozvola nije obavešten na
koji način ugrožava bezbednost
Srbije. Uskraćivanje te informacije
ukazuje na to da je reč o političkim
odlukama, a ne o podacima koji se
zaista tiču bezbednosti Srbije.
Reč je o sistemskoj kampanji koja
širi strah i nesigurnost kod ruskih
državljana, kako kod onih koji su
došli u Srbiju nakon početka ruske
invazije, tako i kod onih koji su
ovde došli godinama pre rata.
Javnost je do sada upoznata sa šest
slučajeva ruskih građana proteranih
iz Srbije, ili onih kojima je
uskraćeno dobijanje boravišne
dozvole, ali postoje indicije da je
taj broj veći. Najnoviji je slučaj
književne prevoditeljke iz Sankt
Peterburga Elene Koposove koja je 2.
februara dobila rešenje policije
kojim se odbija njen zahtev za
stalno nastanjenje i nalaže da u
roku od 30 dana napusti Srbiju, s
obrazloženjem da predstavlja
"neprihvatljiv bezbednosni rizik”. U
organizaciji Rusko demokratsko
društvo ocenjuju da bi razlog mogao
biti to što je Koposova, zajedno sa
još 25 građana Rusije koji žive u
Srbiji, u martu 2022, potpisala
otvoreno pismo kojim se pozivalo na
protest protiv rata u Ukrajini. S
istim obrazloženjem pravo na boravak
u Srbiji izgubio je u septembru
2023, Jevgenij Iržanski sa suprugom.
Osnivači Ruskog demokratskog društva
koje okuplja rusku dijasporu, Peter
Nikitin i Vladimir Volokhonsk takođe
su zadržavani na granici pri ulasku
u Srbiju s istim obrazloženjem.
Prema zvaničnim podacima iz maja
2023. godine, dozvola za privremeni
boravak u Srbiji odobrena je za
blizu 30.000 državljana Ruske
Federacije. Zaključno sa avgustom
2023, Vlada Srbije je po posebnoj
proceduri izdala čak 43 srpska
pasoša ruskim državljanima, a tokom
2022. godine 50 pasoša. Pri tom,
podaci o državljanstvima koja se
dodeljuju po redovnoj proceduri i o
kojima odlučuje Ministarstvo
unutrašnjih poslova (MUP) Srbije
nisu javno dostupni. Sasvim je jasno
da ruski državljani koji su dobili
pasoše pripadaju grupi
„privilegovanih“ - biznismena i
drugih važnih osoba kojima su
sankcije onemogućile, ili značajno,
zbog sankcija otežale poslovanje u
Rusiji.
Proganjanje ruskih državljana ponovo
otvara pitanje uloge doskorašnjeg
direktora BIA Aleksandra Vulina koji
je nedavno dobio dva ordena, jedan
od ruskog predsednika, a drugi od
ruske Federalne službe bezbednosti
(januar 2024) za "izuzetan
profesionalizam i doprinos saradnji
srpske i ruske službe". Podsećamo da
je istaknuti ruski opoziconar
Vladimir Kara-Murza koji je osuđen
na 25 godina zatvora zbog
„veleizdaje“, širenja „lažnih
informacija“ o ruskoj vojsci i
nezakonit rad za neku „nepoželjnu“
organizaciju, optužio krajem 2021,
Aleksandra Vulina, tada ministra
unutrašnjih poslova Srbije, da je
prilikom posete Rusiji uoči početka
napada na Ukrajinu, predao sekretaru
Saveta bezbednosti Rusije Nikolaju
Patruševu snimke sastanka ruskih
opozicionara u Beogradu. Zbog
odnošenja transkpripata
prisluškivanih razgovora ruskih
opozicionara na čelu sa Andrejem
Pivovarovim i Vladimirom Kara-Murzom
moskovskim zvaničnicima, najpre je
uhapšen Pivovarov, a zatim i
Kara-Murza.
Takvo ponašanje zvaničnika i
državnih institucija Srbije upućuje
na zabrinjavajući zaključak da, u
pojedinim slučajevima, deluju kao
“produžena ruka” ličnog režima
Vladimira Putina i ruskih
bezbednosnig službi koje su pod
njegovom kontrolom, što je apsolutno
nedopustivo. I na ovaj način, Srbija
pokazuje da se sve više udaljava od
Evropske unije.
Helsinški odbor sa velikom pažnjom
prati slučajeve progona ruskih i
beloruskih državljana te će o svemu
ovome obaveštavati domaću i
međunarodnu javnost. |
