SRBIJA IZVAN PROCESA EVROPSKIH INTEGRACIJA OSTAJE "BALKANSKA CRNA RUPA"

Drugi u nizu seminara u okviru projekta "Priprema budućih lidera: nastavak programa"

Novi Sad, 14-16. december 2007.

Za razliku od crkvenih velikodostojnika i savetnika premijera, mladi ljudi nisu spremni da se odazovu na mobilizaciju i idu u novi rat - ovog puta za ostanak Kosova unutar Srbije. Ako je suditi po raspoloženju učesnika seminara, Srbija više neće ratovati, a naročito ne za očuvanje Kosova unutar srbijanskih granica. Naime, na pitanje "Da li biste se odazvali mobilizaciji i ratovali za Kosovo?" polaznici su odgovarali negativno. Sem jednog učesnika koji je bio vrlo eksplicitan da se ostanak Kosova unutar Srbije mora braniti i ratom, ostali su ratu i mobilizaciji izricali - NE. Najčešći odgovori su bili: "Zašto da ratujem za državu koja me ne poštuje i ne uvažava?", "Ne bih, otišao bih van zemlje", "Glupo je ratovati za izgubljenu stvar", "Ne bih išao u rat, ali bih branio kućni prag, ako bi on bio ugrožen," "Ne bih, a nadam se da nas ni Rusi ovog puta neće podržati, neka se ponašaju kao i do sada", "Izašao bih da protestvujem zbog ocepljenja Kosova, ali ne bih ratovao," itd.

Na pitanje "Da li Srbija treba da uđe u EU bez Kosova?" dobijeni su sledeći odgovori: "Da, jer nema mehanizma da sačuvamo Kosovo", "Da, jer Kosovo će, ako ostane u Srbiji, biti stalni izvor krize, a to nam nije potrebno", "Ako Kosovo odlazi treba to iskoristiti za lakši ulazak u EU", "To je gotova priča, izgubili smo Kosovo i tu činjenicu treba svi da shvatimo i prihvatimo," "Stvari treba rešiti kompromisom," "Ne treba niko da nas uslovljava, treba da zadržimo Kosovo, ako možemo", itd.

Po mišljenju učesnika seminara, Srbija će ostati "balkanska crna rupa", ako ostane izvan procesa evropskih integracija. Integracija je posmatrana kao dvostruki proces - kao integracija u EU, ali i kao integracija različitih skupina u srbijansko društvo. Integracija u EU može biti znatno lakša ako se uspešno ostvaruje i "lokalna" integracija, smatraju učesnici seminara.

Polaznici su podeljeni u četiri grupe - obrazovne, političke, verske i (etno)kulturne. Od njih je zatraženo da navedu mere koje mogu olakšati integraciju njihove grupe u srbijansko društvo. Češće nego druge pominjane su sledeće mere - drugačija politička atmosfera u društvu, napuštanje nacionalizma, donošenje novih evropskim standardima primerenih zakona, izgradnja drugačijeg kulturnog modela, inkluzija i pozitivna diskriminacija, manje senzacionalizma i govora mržnje u medijima, a više objektivnog novinarstva i odgovornih medija, depolitizacija vere, inovacija obrazovnog sistema (ukinuti versku nastavu i uvesti novi predmet koji bi se bavio komparativnim pristupom različitim religijama), tehnološko unapređivanje obrazovanja i veće mogućnosti za profesionalno usavršavanje profesora i studenata u inostranstvu, veće poštovanje ljudskih prava i efikasniji mehanizme njihove zaštite.

Na pitanje da li su ljudska prava manipulativni obrazac koji međunarodnoj zajednici omogućuje da se upliće u naše unutrašnje stvari, većina učesnika je odgovorila odrečno. "Oni koji tvrde da su ljudska prava manipulativni obrazac sami manipulišu kako bi lakše ostvarili neke svoje interese", rekao je jedan od polaznika.

Kao glavni motiv da učestvuju na seminaru učesnici su najčešće isticali želju da nauče "nešto novo" i druženje. Nekoliko učesnika je sugerisalo da se i mladi ljudi iz DSS i SRS uključili u rad budućih seminara.

Projekat se realizuje zahvaljujući podršci Balkan Trust for Democracy.