|
Zaštita mentalnog zdravlja u zajednici
Nakon više od dve godine primene Zakona o zaštiti
osoba sa mentalnim smetnjama, koji je donet još u maju 2013. godine,
jedva da je učinjen bilo kakav pomak na planu stvaranja preduslova
za lečenje u zajednici. U okviru zdravstvenog sistema otvoreno je
samo jedno Savetovalište za mentalno zdravlje, u Kragujevcu, koje bi
u budućnosti trebalo da preraste u Centar za mentalno zdravlje. Sa
druge strane, u Vršcu i Kikindi su krajem leta otvoreni prvi centri,
ali kao organizacione jedinice specijalnih psihijatrijskih bolnica
iz Novog Kneževca i Vršca i zahvaljujući projektnom finansiranju od
strane Evropske komisije. U međuvremenu, država nije dovršila proces
izrade podzakonskih akata neophodnih za rad centara za mentalno
zdravlje, a ne zna se ni kako će oni biti finansirani nakon isteka
projekta.
Ovi, i drugi problemi koji prate proces prelaska
sa institucionalnog na lečenje u zajednici bili su i tema
konferencije za novinare koju je Helsinški odbor za ljudska prava
organizovao 23.oktobra u Medija centru. Na konferenciji su
predstavljene aktivnosti koje je Odbor sproveo tokom druge godine
projekta pod nazivom „Kampanja civilnog društva za efikasnu zaštitu
osoba sa mentalnim smetnjama“. Ovaj projekat se realizuje u
partnerstvu sa Međunarodnom mrežom pomoći-IAN, a finansira ga
Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
Na konferenciji su govorili Ljiljana Palibrk,
koordinatorka projekta, Jelena Mirkov, asistentkinja na projektu i
dr Vuk Vuković, specijalizant psihijatrije u Specijalnoj
psihijatrijskoj bolnici “Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu i jedan od
učesnika studijskog putovanja u Trst, koje je organizovano od
31.maja do 5.juna.
U svom uvodu, Jelena Mirkov je upoznala
predstavnike medija i nevladinih organizacija o aktivnostima koje su
do sada realizovane, sa posebnim osvrtom na značaj projekta. Mirkov
je podsetila prisutne na ozbiljne primedbe koje je Evropska komisija
iznela u svom poslednjem, ali i u ranijim izveštajima o napretku
Srbije, u kojima je konstatovano da su položaj i prava osoba u
tzv.zatvorenim ustanovama (zatvori, psihijatrijske bolnice,
socijalne ustanove) daleko od standarda i prakse EU. Srbiji je
posebno sugerisano da na planu deinstitucionalizacije mora učiniti
mnogo više. U tom smislu, ovaj projekat Helsinškog odbora, kao i
komplementarni projekat o reformi forenzičke psihijatrije koji Odbor
realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije, predstavljaju
važan podsticaj državi i relevantnim ministarstvima da preduzmu
ozbiljne korake na stvaranju uslova za prelazak iz institucionalnog
tretmana na lečenje u otvorenoj zajednici.
Ljiljana Palibrk je konstatovala da, na žalost,
država do sada nije učinila gotovo ništa na ovom planu. Naime,
uprkos Zakonu o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama koji predviđa
otvaranje centara za mentalno zdravlje, jedino je u Kragujevcu
otvoreno savetovalište koje bi trebalo da preraste u Centar, nakon
što se obezbede neophodni preduslovi. Nada da se i taj jedan jedini
Centar za mentalno zdravlje realizuje sopstvenim snagama, veoma je
mala, istakla je Palibrk i dodala da su zdravstvene ustanove i
zaposleni potpuno neinformisani i nezainteresovani, te da je za
pokretanje procesa neophodno obavezujuće uputstvo Ministarstva
zdravlja.
U međuvremenu, značajan korak je učinjen
otvaranjem dva centra za mentalno zdravlje u sklopu projekta
“Otvoreni zagrljaj” koji finansira Evropska komisija. Radi se o
centrima u Kikindi i Vršcu, a koji su otvorile specijalne
psihijatrijske bolnice “Sveti vračevi” iz Novog Kneževca i “Dr
Slavoljub Bakalović” iz Vršca. Tim Helsinškog odbora, u kome su bili
i predstavnici Zaštitnika građana, NPM, Yucom-a i Udruženja
korisnika psihijatrijskih usluga “Duša”, obišao je ove centre, kao i
Dom zdravlja u Subotici, koji je razvio sopstveni model zaštite
osoba sa mentalnim smetnjama u zajednici i Savetovalište za mentalno
zdravlje u Kragujevcu. Helsinški odbor je konstatovao brojne
prednosti i dobra iskustva u radu sve četiri ustanove, ali je uočio
i velike probleme koji dovode u pitanje njihovu održivost.
Dr Vuk Vuković je u svom izlaganju govorio o
ličnim impresijama i iskustvu koje je stekao tokom studijskog
boravka u Trstu, gde je sa još troje psihijatara imao priliku da se
upozna sa funkcionisanjem njihove službe za mentalno zdravlje. Prema
njegovim rečima, način i organizacija rada u četiri tršćanska centra
za mentalno zdravlje deluju iznenađujuće zbog otvorenosti i pristupa
lišenog formalizma i stroge hijerarhije, koji daje odlične rezultate
u lečenju. Međutim, to nije nedostižno i uprkos trenutnom stanju u
zdravstvenom sistemu u Srbiji i otporima jednog dela stručne
javnosti, moguće je da se takav sistem ustanovi i kod nas. Međutim,
ono što je fascinantno jeste kontinuirana briga za pacijente koji
imaju probleme u svakodnevnom funkcionisanju, a koja je u Trstu
detaljno organizovana kroz sveobuhvatan sistem podrške u koji su
uključene sve gradske institucije. Dr Vuković je istakao da je za
njega ovo iskustvo veoma dragoceno, jer svoju i budućnost
psihijatrije uopšte, vidi upravo u razvoju centara za mentalno
zdravlje u zajednici.
Pored posete Službi za mentalno zdravlje u Trstu,
Helsinški odbor je u okviru ovog projekta organizovao i seminar za
medicinske sestre i tehničare, koji su vodili stručnjaci iz dva
tršćanska centra za mentalno zdravlje.
Konferenciju za štampu možete pogledati putem
linka:
http://www.webtv.rs/play/81763/zastita-mentalnog-zdravlja-u-zajednici
GALERIJA::: |
