|
Studijska poseta Centru za mentalno zdravlje
u Trstu
Dragoceno iskustvo
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (HO) i
Međunarodna mreža pomoći - IAN, organizovali su krajem decembra
2013, posetu Trstu za sedmočlanu ekipu stručnjaka, koji su bili
gosti tršćanskog servisa za mentalno zdravlje.
U okviru projekta „Kampanja civilnog društva za
efikasnu zaštitu osoba sa mentalnim poteškoćama“, koga je
finansijski podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu, pet
doktorki - psihijatara i predstavnice HO i IAN su tokom boravka u
Trstu od 17. do 21. decembra posetili centre za mentalno zdravlje u
ovom gradu, u svetu poznatog po uspešno sprovedenoj
deinstitucionalizaciji još krajem prošlog veka. HO je odabrao za put
doktorke iz pet specijalnih psihijatrijskih bolnica (SPB “Kovin” iz
Kovina, SPB “Dr Slavoljub Bakalović” iz Vršca, SPB “Sveti Vračevi”
iz Novog Kneževca, SPB “Gornja Toponica” u blizini Niša i SPB ”Dr
Laza Lazarević” iz Beograda), koje nikada nisu bile u Trstu. Naša
namera je i bila da što više stručnjaka iz Srbije dobije priliku da
se upozna sa drugačijom praksom i iskustvima u lečenju osoba sa
mentalnim poteškoćama.
Tokom reforme, koju je sedamdesetih godina prošlog
veka počeo čuveni doktor Franko Bazalja (Franco Basaglia),
uspostavljajući modernu doktrinu i potpuno novi pristup u lečenju
psihijatrijskih bolesti, njegovi sledbenici su u Trstu do kraja
sproveli njegove ideje osnivanjem centara za mentalno zdravlje koji
su preuzeli ulogu zatvorenih psihijatrijskih bolnica. U ovom gradu
postoje četiri centra, koji u potpunosti brinu o mentalnom zdravlju
ne samo nekadašnjih pacijenata već i kompletne populacije; naša
ekipa stručnjaka posetila je tri, dok je poseta Centru za mentalno
zdravlje Barcolo izostala zbog građevinskih radova koji su bili u
toku. Takođe su organizovani prijem i prezentacije u Urgentnoj
jedinici koja radi pri Opštoj bolnici u Trstu, kao i Direkciji za
mentalno zdravlje i službama za rehabilitaciju, stanovanje i
socijalne zadruge.
Iskustvo koje su naše doktorke i predstavnice
civilnog društva stekle ovom posetom, neprocenjivo je. Neposredni
kontakt i razgovori sa italijanskim stručnjacima omogućili su da se
sagleda kako je tekao celokupan proces deinstitucionalizacije u
Trstu, da se prepoznaju sličnosti, ali i da se vide rezultati koje
priželjkujemo i za koje se zalažemo i u Srbiji. Predavanja i
prezentacije o reformi zdravstvenog sistema u Italiji, sa primerima
i objašnjavanjem izazova i specifičnosti od kojih su neki još uvek
prisutni, omogućili su da se proces deinstitucionalizacije sagleda
sasvim realno; istovremeno predstavljaju i veliku inspiraciju i
podstrek. Naime, činjenica da su u Italiji, pa i u Trstu postojali
problemi i situacije karakteristične i za Srbiju, upoznavanje sa
konkretnim metodama kojima se stanje menjalo i unapređivalo,
odgovori na dileme i nepoznanice koje su prisutne i u našim
bolnicama i društvu uopšte, veoma su važna saznanja koja će se
širiti među stručnjacima, u ustanovama i institucijama koje se bave
reformom psihijatrije kod nas.
Doktorke naročito ističu da su ohrabrene saznanjem
da je i u Trstu bilo mnogo otpora, prvenstveno među zaposlenima u
velikim bolnicama, što je slučaj i u Srbiji. Inspirativno je bilo
slušati kako je mala grupa ljudi okupljena oko profesora Bazalje,
ubeđivala kolege i političare, ali i stanovništvo da ljudi sa
mentalnim poteškoćama treba i mogu da žive u zajednici. Iz toga se
svakako mogu izvući i neke pouke i korisni saveti koji se mogu
primeniti u Srbiji.
Najvažniji su, ipak, bili razgovori sa lekarima i
drugim stručnjacima koji rade u centrima za mentalno zdravlje.
Organizacija rada u centrima, profil i broj zaposlenih, pristup
osobama sa mentalnim poteškoćama i konkretne metode u lečenju i
zbrinjavanju, uz egzaktne podatke koji pokazuju da je takav
zdravstveni sistem bolji za pacijente, ali i finansijski održiv,
potvrđuju neophodnost promene u psihijatriji u Srbiji. Nasuprot
široko zastupljenom farmakološkom pristupu kod nas, italijansko
iskustvo svedoči da je zdravlje, čak i osoba sa teškim oboljenjima i
ozbiljnim trajnim dijagnozama, znatno bolje sa manjom upotrebom
lekova, ali uz druge oblike socijalne podrške i rehabilitacije.
Lečenje ima mnogo više smisla i efekta ukoliko osoba živi u
zajednici, pod uslovom da je društvo organizovalo sve neophodne
servise. Ova studijska poseta je upravo imala za cilj da se naše
doktorke upoznaju sa svim službama i dobiju odgovore na pitanja koja
su kod nas bezmalo tabu, ili se tvrdi da drugačiji pristup nije
moguć.
S tim u vezi, treba istaći još jednu dilemu koja
je često tema rasprava u našim uslovima, a za koju su doktorke tokom
posete Trstu dobile odgovor. Reč je o primeni raznih mera sputavanja
kod agitiranih pacijenata, za koje u Srbiji i dalje važi da su
neophodne, iako su česti slučajevi njihove zloupotrebe, na šta je
Helsinški odbor više puta ukazivao u svojim ranijim izveštajima.
Suočavanje sa drugačijom praksom, koja je ukinula svaki oblik
sputavanja - od fizičkih, preko farmakoloških do prostornih - a da
pritom ne beleži rast suicida i drugih oblika nasilja, bilo je
krajnje provokativno i izazvalo dosta preispitivanja. Činjenica je,
u koju su se uverili članovi ove grupe, da u Trstu niko ne koristi
ove mere, te da su one i zakonom zabranjene. Sistemski su rešena i
brojna druga pitanja koja se odnose na zaštitu osoba sa mentalnim
poteškoćama, o čemu se takođe razgovaralo sa ciljem prikupljanja
iskustva. Sve to, verujemo, doprineće da se dobra praksa iz Trsta u
dogledno vreme primeni i u Srbiji, s tim što su sve učesnice ovog
studijskog putovanja saglasne u oceni da uprkos velikom poslu,
proces deinstitucionalizacije u Srbiji ne sme da traje toliko dugo.
GALERIJA::: |
