|
Briga o mentalnom zdravlju: politika i strategija
Beograd, 5. maj 2014.
HELSINŠKE SVESKE 33
- Briga o mentalnom zdavlju: Po meri ljudskog dostojanstva >>>
Konferencija pod nazivom „Briga o mentalnom
zdravlju: politika i strategija“ koju je Helsiniški odbor
organizovao u beogradskom „Aeroklubu“ deo je projekta koji je
podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu. Projekat je
realizovan u partnerstvu sa Međunarodnom mrežom pomoći (IAN), i u
saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije i kancelarijama
zaštitnika građana i pokrajinskog ombudsmana.
Konferencija je istovremeno bila i promocija
publikacije
„Briga o mentalnom zdravlju – po meri ljudskog
dostojanstva“, proistekle iz ovog projekta.
Konferenciju su pozdravnim govorima otvorili Sonja
Biserko, predsednica Helsinškog odbora, Ljiljana Palibrk,
koordinatorka projekta, Njegova ekselencija Nils Ragnar Kamsvag,
ambasador Kraljevine Norveške, Njegova ekselencija Laurent Louis
Stokvis, ambasador Kraljevine Holandije, Slavica Đukić Dejanović,
narodna poslanica i predsednica Udruženja psihijatara Srbije, i
Judith K Lepuschitz, predstavnica Ambasade Sjedinjenih Američkih
Država.
Govoreći i procesu deinstitucionalizacije osoba sa
mentalnim smetnjama u Srbiji, Biserko je posebno istakla problem
društvene stigmatizacije ove osetljive kategorije stanovništva –
problem čiju su ozbiljnost, kako je rekla, uočile i organizacije
civilnog društva i predstavnici nezavisnih agencija i državnih
institucija kao učesnici radne grupe uspostavljane ovim projektom.
„Koncept ljudskih prava nije sistemski ugrađen u sve oblasti
društva, posebno kada su u pitanju marginizovane i osetljive grupe.
Verujem da samo zajedničkim naporima možemo da pokrenemo proces
deinstitucionalizacije i zaustavimo nehuman tretman ovih osoba“,
rekla je Biserko.
Ambasador Laurent Louis Stokvis je rekao kako je u
njegovoj zemlji rano otkriveno da deinstitucionalizacija može i
treba da bude sprovedena, i poručio da bi Srbija mogla da razmotri
holandski primer i eventualno ga prilagodi svojim potrebama i
mogućnostima.
Ambasador Nils Ragnar Kamsvag je, sa svoje strane,
pohvalio prve pozitivne korake koje je Srbija napravila u reformi
sistema mentalnog zdravlja. Međutim, izazovi pred kojima se Srbija
nalazi u ovoj oblasti brojni i složeni, i obaveza je države da se s
tim izazovima efikasno suoči, rekao je.
Prema oceni Judith K Lepuschitz, prava osoba sa
mentalnim poteškoćama u Srbiji su nedovoljno zaštićena. Jedan od
razloga je to što se ova tema posmatra samo iz medicinske
perspektive, a ne i u celom kontekstu ljudskih prava. „Neće biti
razumevanja za osobe sa mentalnim poteškoćama sve dok se ne promeni
ugao gledanja“, rekla je.
Dr Slavica Đukić Dejanović smatra da je
stigmatizacija i dalje najveći problem osoba sa mentalnim
poteškoćama, i da nijedan segment društva ne može samostalno da reši
ovaj problem. „Od antičkih vremena odosbe sa mentalnim smetnjama su
lečene isterivanjem zlih duhova, i to se suštinski nije ni do danas
promenilo u kolektivnoj svesti,“ rekla je dodajući da je u Srbiji,
uprkos svemu, proces deinstitucionalizacije već otpočeo – u četiri
velika zdravstvena centra otpust rezidencijalnih korisnika
psihijatrijskih usluga povećen je za deset posto u poslednje vreme.
Prvi panel je moderirala Jelena Mirkov Subić iz
Helsinškog odbora, a panelisti su bili Miloš Janković, zamenik
zaštitnika građana, prof. dr Đorđe Alempijević, član Komiteta Saveta
Evrope za prevenciju torture (CPT), Žarko Marković iz Beogradskog
centra za ljudska prava i Nikola Grujić iz Komiteta pravnika za
ljudska prava (YUCOM). Dr Alempijević je istakao da se direktno
fizičko zlostavljanje pacijenata u psihijatrijskim bolnicama ne
dešava često, ali da ne treba zaboraviti da i smeštaj u lošim
uslovima predstavlja nečovečno i ponižavajuće postupanje. On je
takođe istakao značaj individualnih planova lečenja u
psihijatrijskim ustanovama, što podrazumeva adekvatan broj osoblja u
odnosu na broj pacijenata – a to u Srbiji uglavnom nije slučaj.
Miloš Janković je govorio o Nacionalnom
preventivnom mehanizmu (NPM) u okviru kojeg je zaštitnik građana sa
pokrajinskim ombudsmanom i nevladinim organizacijama obilazio
psihijatrijske bolnice. Uočeni su brojni nedostaci - od nedovoljnog
broja osoblja do prakse izolacije osoba s mentalnim smetnjama.
Manjkavosti postoje i u zakonskoj regulativi, rekao je, zato što je
problem sistemske prirode. Janković smatra da je neophodno formirati
posebne i autonomne jedinice za zaštitu mentalnog zdravlja u kojima
bi se o pacijentima starali multidisciplinarni timovi - lekari,
radni terapeuti i pravnici, a koje bi bile pod nadležnošću
Ministarstva zdravlja. Predstavnici YUCOM-a i Beogradskog centra za
ljudska prava su se složili da pravna regulativa u ovoj oblasti
treba da se promeni, kao i sudska praksa. Oni su istakli da su
nalazi veštaka često nestručni i zasnovani na zastareloj medicinskoj
dokumentaciji.
Moderatorka drugog panela bila je Marina
Bogdanović iz IAN-a, a o deinstitucionalizaciji su govorili doc. dr
Vladimir Jović, psihijatar i ekspert NPM, dr Paolo Serra, psihijatar
i konsultant Caritas Italiana, dr Jovanka Petrović, direktorka SPB
„Sveti Vrači“ u Novom Kneževcu i dr Tatjana Voskresenski, direktorka
SPB „Dr Slavoljub Bakalović u Vršcu. Dr Vladimir Jović je istakao da
je humano lečenje jedino moguće ukoliko se sprovede
deinstitucionalizacija. Bolesnici koje je nužno hospitalizavati mogu
se zbrinuti kao akutni slučajevi, ali se pri tom ne bi smeli
zadržavati u klinikama i po sanaciji akutnog stanja, što je mahom
slučaj, rekao je.
GALERIJA::: |
