Ekselencije,
dame i gospodo,
drage kolege,
Želim da vam se zahvalim što ste se prepoznali značaj ove
konferencije i odazvali se pozivu da učestvujete na njoj, kao i da
vam poželim dobrodošlicu u ime Helsinškog odbora za ljudska prava u
Srbiji.
Konferencija je organizovana u okviru mreže civilnog društva,
uključene u sprovođenje obaveza iz humane dimenzije OEBS (Platforma
građanske solidarnosti), jedne od vodećih mređa civilnog društva u
zemljama OEBS.
Ova konferencija ne bi bila moguća bez podrške Ambasade Kraljevine
Holandije u Beogradu.
Cilj konferencije je da ponudi odgovore kako na najbolji način
promovisati i ohrabriti slobodu izražavanja i pluralizam medija, kao
i potiskivati (samo)cenzuru u zemljama-članicama OEBS. Intencija je
da se identifikuju konkretni mehanizmi koji će voditi ostvarenju tog
cilja, ukazati na to koja medijska legistlativa, politika i praksa
na najbolji način doprinose otvorenom, informisanom društvu i
odgovornosti vlada.
Sloboda medija i sloboda izražavanja interes su čitavog društva, a
ne samo medija i medijskih organizacija. Stoga je ova konferencija
okupila predstavnike civilnog društva i po tome je jedinstvena. Ovo
je doprinos pluralizaciji medijske scene i nalaženju mehanizama za
uključivanje civilnog društva u definisanje javnog interesa.
Pretpostavka za slobodu izražavanja i slobodu misli je demokratsko
društvo koje dozvoljava slobodnu razmenu informacija posredstvom
medija i u javnom prostoru. Evropskom konvencijom o ljudskim
pravima, član 10, zaštićene su infomacije ili mišljenja kojima se
država protivi.
Dunja Mijatović, predsednica Kancelarije za slobodu medija,
naglašava: „Novinari su ljudi koji otvaraju procese u mnogim
državama, ti procesi mogu dovesti do mnogo dobrih, ali i loših
stvari. Svjedoci smo novinarstva na ovim prostorima iz devedesetih
godina i nadam se da je to nešto što je prošlost. U svemu tome bitna
je solidarnost“.
Naša društva su tek na samom početku osvajanja sloboda, pa i slobode
izražavanja. Zato je veoma značajno da institucije OEBS prepoznaju
da ugrožavanje slobode izražavanja ugrožava demokratizaciju i
pluralizaciju naših društava, kao i njihovu celokupnu bezbednost.
Naše kolege i prijatelji u nekim zemljama OEBS suočavaju se sa
drastičnim kaznama zbog toga što govore ono što vodeće elite ne žele
da čuju. Suočeni su sa nelegalnim suđenjima, zatvorskim kaznama,
pretnjama batinaša, nasilnim napadima, ubistvima, a zločinci ostaju
nekažnjeni.
U Azerbejdžanu, Rasul Jafarov, aktivista koji je postao poznat po
svojim kampanjama podrške umetničkoj slobodi izražavanja i
političkim zatvorenicima, sad je i sam poltički zatvorenik.
Srbija je kao predsedavajuća OEBS, u saradnji sa Kancelarijom za
slobodu medija OEBS, u martu organizovala u Beogradu konferenciju
koja je razmatrala veoma značajna medijska pitanja, pre svega
bezbednost novinara i kažnjivost za nasilje protiv novinara.
Propaganda je važna tema za sve zemlje OEBS, jer podstiče mržnju i
podele među ljudima i narodima. Sa zadovoljstvom konstatujem da je
OEBS propagandu uvrstio u svoje prioritete. Zapadni Balkan u tom
smislu je dobra “studija slučaja” iz koje mogu da se izvuku pouke ne
samo za postkonfliktna društva i zemlje u tranzicji.
Jer, propaganda ne staje kada stane rat. Njene posledice su
dugotrajne i duboke, jer trajno utiče na stavove društva. Na promeni
tih stavova i dekonstrukciji stereotipa, predrasuda i laži na kojima
je zasnovana mora se raditi otvaranjem dijaloga o uzrocima
konflikta.
Suočavanje sa prošlošću i nasleđem devedesetih opterećuje svaku
zemlju pojedinačno, kao i regionalne odnose. Mediji u tome imaju
posebnu ulogu, jer su često u funkciji održavanja atmosfere koja
sprečava otvoreni dijalog. Etnički diskurs u medijima je i dalje
veoma snažan i marginalizuje manjinsko mišljenje.
U tome svakako, prednjače mediji u Srbiji, relativizacijom, ili
negiranjem odgovornosti Srbije. Obeležavanje
20-godišnjice genocida u Srebrenici je još jednom pokazalo snagu
manipulativnosti medija.
Mediji su ipak i deo šire društvene slike, koja je, kad je reč o
Zapadnom Balkanu i mnogim drugim zemljama, veoma nepovoljna.
Postsocijalistička društva su se retradicionalizovala i u mnogima su
uočeni trendovi regresije. Sve to objašnjava i jake pritiske
političkih elita na slobodu izražavanja.
Zbog represivne političke klime, autocenzura, konformizam i
oportunizam najveći su neprijetelji slobode izražavanja, umetničkih
i akademskih sloboda. U tim zemljama, izazov je kako zaštiti slobodu
izražavanja i rad novinara u privatnom sektoru, a u skladu sa
sopstvenom savešću i profesionalnim kodeksom.
Privatizacija medija i njihovo transparentno finansiranje jesu
preduslovi medijskog pluralizma. Međutim, to donosi i neke
kontraverze. Model privatizacije i komercijalizacije medija koji je
primenjen na Zapadnom Balkanu, u sriomašnim ekonomijama, ali i van
tog regiona, nije doneo željene rezultate u pogledu medijskog
pluralizma i podizanja nivoa slobode izražavanja.
Mnoge zemlje Zapadnog Balkana, usvojile se novo medijsko
zakondavstvo, gotovo u celosti vođene standardima Evropske unije.
Međutim, pokazalo se da nije dovoljno imati dobro zakonodavstvo,
neophodne su politička volja i društvena atmosfera koja pogoduje
razvijanju kulture slobode izražvanja.
Slučaj medijske kuće B92 najbolje ilustruje negativne posledice
privatizacije. Iz televizijskog programa uklonjene su sve emisije
koje su imale važnu ulogu u otvaranju dijaloga u Srbiji. Pre
nekoliko dana ugašen je i informativni program Radija B92. Stanica
je devedetih godina imala misionarsku ulogu i bila je jedan od
šampiona slobode izražavanja na Zapadnom Balkanu. Osnovana je 1989,
u veoma skromnim uslovima, emitovala je radio-program tokom ratnih
godina, suprotstavljajući se neetičkom izveštavanju medija i
nacionalizmu u homogenom nacionalistickom okruženju.
Radio B92 godinama je gradio kredibilitet i danas nema drugog medija
koji bi imao takav uticaj.
Diskusija na našoj konferenciji morala bi da ukaže na
najindikativnije slučajeve i na pouke iz njih. Rasizam,
nacionalizam, mizoginija, homofobija, grub jezik mržnje u velikom su
porastu u medijima (ofline i online) u celoj OEBS regiji.
Osim principa zaštite slobode izražavanja u medijima, pokušaćemo i
da rearfimišemo i principe koje se odnose na akademske i umetničke
slobode.
Samo kroz reafirmaciju etičkih i profesionalnih standarda u medijima
moguće je uspostaviti balans između borbe protiv govora mržnje, na
jednoj strani, i sačuvati slobodu izražavanja, na drugoj.
Konferencija će doneti preporuke koje će se uputiti OEBS,
predsedavajućem i drugim institucijama OEBS. Isto tako, radićemo na
preporukama za Deklaraciju o slobodi izražavanja koja se priprema za
paralelnu konferenciju civilnog društva koja će se održati uoči
ministarskog sastanka OEBS u Beogradu (decembar 2015). |