|
|
|
PROMOVISANJE
EVROPEIZACIJE I
EVROATLANSKE INTEGRACIJE SRBIJE |
 |
Jula 2009.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji pokrenuo je projekat u formi informativne i
afirmativne kampanje u čijem su fokusu ključni donosioci odluka u procesu evroatlantske
integracije zemlje, a koja istovremeno treba da senzibiliše javnost i druge faktore u
Srbiji i van nje o potrebi evropeizacije, priključenja Evropskoj uniji i evroatlantske
orijentacije Srbije. Ovom svojevrsnom kampanjom istovremeno se promoviše strategija za
stabilizaciju Srbije i regiona, zasnovana na priključivanju i integraciji. Osnovni cilj
projekta jeste da ojača pritisak civilnog društva na vladajuću koaliciju da ispunjava
obećanja na kojima je odnela pobedu na poslednjim izborima i suštinski usmerava zemlju
ka članstvu EU i partnerstvu u NATO. U tom kontekstu projekat se bavi najbitnijim
segmentima spoljne i unutrašnje politike, sugeriše alternativne pravce i objavljuje
analize i prognoze u odnosu na dominantne trendove, koji se široko distribuiraju u formi
elektronskih biltena i na druge načine.
Projekat se realizuje zahvaljujući podršci Nacionalne zadužbine
za demokratiju.
|
|
Helsinki Bulletin, Br. 62
SRBIJA U
ZAČARANOM KRUGU: OD REPUBLIKE SRPSKE DO KOSOVA
Mart 2010.
Ponašanje Srbije, posebno na međunarodnom planu, diktirano je
proklamovanim strateškim ciljevima i prioritetima, sažetim u sloganu "i Kosovo i
Evropska unija". Ovi ciljevi su međusobno nespojivi i kontradiktorni kriterijumima i
uslovima za članstvo u EU. Kontroverzno ponašanje kako na unutrašnjem, tako i spoljnom
planu proizilazi iz unutrašnje napetosti i suprotstavljenosti aktera koji definišu
strateške ciljeve Srbije. Na jednoj strani, "realpolitika" (prvenstveno zbog
gotovo katastrofalne ekonomske situacije) nalaže... Acrobat PDF (183kb) >>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 61
MAKEDONIJA:
POD STALNIM PRITISKOM SUSEDA
Mart 2010.
Makedonija je od sticanja nezavisnosti izložena osporavanju svojih
suseda, bilo da je reč o državnosti, naciji ili crkvi. Bez EU, SAD i NATO ne bi izbegla
unutrašnji konflikt, a verovatno ni spoljnu agresiju. Uprkos svim unutrašnjim
problemima, Makedonija je uspela da opstane, stekne status zemlje kandidata za članstvo u
EU i postane punopravni član NATO. To je ujedno i garancija za njen opstanak i
integraciju podeljenog društva. Srbija je priznala Makedoniju 1996. godine pod imenom
Republika Makedonija, iako uz neka manja granična osporavanja. Međutim, SPC i...
Acrobat PDF
(189kb) >>> |
|
|
Helsinki Bulletin, Br. 60
SRBIJA I
SVET 2009: KRITIČNA TAČKA JOŠ NIJE PREĐENA
Februar 2010.
Vlada Srbije je predajom kandidature za članstvo u Evropskoj uniji
(EU) (kraj 2009) po prvi put iskoračila u pravcu evropskih integracija, i to na način
koji tu odluku čini definitivnom. Osim toga, Srbija je, kada je reč o odnosima sa EU,
dobila pozitivan izveštaj Evropske komisije, odmrznut je Prelazni trgovinski sporazuma, a
ispunila je i uslove za belu Šengen...
Acrobat PDF (189kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 57
KONSOLIDACIJA
KOSOVSKE DRZAVE I REAKCIJE BEOGRADA
Februar 2010.
Nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je ušlo u fazu konsolidacije
državnosti, to Srbija po svaku cenu želi da spreči. Zato je Beograd svoju diplomatsku
energiju prevashodno i usmerio na lobiranje protiv daljeg međunarodnog priznanja Kosova.
Odluka da se od Međunarodnog suda pravde u Hagu traži mišljenje o legalnosti odluke o
nezavisnosti je...
Acrobat PDF (220kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 54
ANTIEVROPSKI
BLOK U KONTRAOFANZIVI
Januar 2010.
Odluka vlade Srbije da podnese kandidaturu za članstvo u Evropskoj
uniji krajem 2009. godine istorijski je iskorak kada je reč o profilisanju Srbije kao
evropske zemlje. Ta odluka izazvala je široko, mada ne uvek i otvoreno, nezadovoljstvo
anti-evropskog bloka. Osim narodnjačkih partija (DSS, SNP, SRS, NS i sl.) tu spada i
najveći deo humanističke elite Srbije, kao što su Akademija...
Acrobat PDF (288kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 53
SRBIJA -
HRVATSKA: NEPREVAZIĐENA PROŠLOST
Januar 2010.
Gotovo pune dve decenije nakon rata i 14 godina od uspostavljanja
diplomatskih odnosa, Srbija i Hrvatska permanentno prolaze kroz periode kriza koje
obnavljaju tradicionalne, uvek smišljeno negovane animozitete. Odgovornost za to
prvenstveno je na strani Beograda, ne samo u slučaju Hrvatske, nego i u čitavom regionu.
Zvanični Beograd nerado pristaje...
Acrobat PDF (182kb)
>>> |
|
|
Helsinki Bulletin, Br. 50
KANDIDATURA
ZA EU - ISTORIJSKI ISKORAK
Decembar 2009.
Nakon tri decenije lutanja, poraza velikodržavnog projekta, kao i
pokušaja da na njemu opstane, srpska elita se ipak podelila na ključnom pitanju:
priključenju Srbije Evropskoj uniji. Zoran Đinđić je tokom svog dvogodišnjeg mandata
(2001/2003) definisao Srbiju kao evropsku zemlju. Suprotno očekivanjima, ta opcija je
njegovim...
Acrobat PDF (198kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 49
BEOGRAD I
BANJA LUKA: ZAJEDNO ZA PODELU BiH
Decembar 2009.
Odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini (BiH) je najozbiljnija prepreka
regionalnoj stabilnosti. Srpske aspiracije prema BiH traju od Berlinskog kongresa (1878),
preko aneksione krize 1908. godine, do sada. Dejtonski sporazum (1995) je srpska
nacionalna elita prihvatila kao najoptimalnije dostignuće u tadašnjim međunarodnim...
Acrobat PDF (204kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 46
KOSOVSKI
IZBORI - ISPIT ZRELOSTI
Novembar 2009.
Lokalni izbori na Kosovu 15. novembra 2009. godine, prvi koje je
organizovala kosovska vlast nakon proglašenja nezavisnosti, rezultirali su novim, veoma
značajnim kvalitetom. Srpska zajednica u centralnom Kosovu je, uprkos pritiscima iz
Beograda, u znatnoj meri, u svakom slučaju - preko očekivanja, učestvovala na njima
i...
Acrobat PDF (830kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 45
SRBIJA I
BOSNA I HERCEGOVINE: KLJUČ REGIONALNE BEZBEDNOSTI
Novembar 2009.
Stabilizacija regiona zavisi od konsolidacije Bosne i Hercegovine.
Dejtonski sporazum, koji je osnova sadašnjeg unutrašnjeg ustrojstva nije dovoljan.
Naime, neophodna je dogradnja koja bi Bosnu i Hercegovinu učinila funkcionalnom državom.
O tome postoji svest i u međunarodnoj zajednici...
Acrobat PDF (182kb)
>>> |
|
|
Helsinki Bulletin, Br. 43
MEDVEDEV U
BEOGRADU
Oktobar 2009.
U poslednje dve decenije Beograd je retko bio domaćin istaknutih
šefova država. Raspad Jugoslavije i uloga Srbije u tome kao konstantne teme na
međunarodnoj agendi posledično su rezultirali redovnim i učestalim posetama visokih
državnih činovnika mnogih zemalja, organizacija i institucija. Međutim, veoma je retko
dolazilo do susreta na najvišem nivou. U tom kontekstu poseta ruskog...
Acrobat PDF (264kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 42
ISKORAK
PREMA EVROATLANSKOJ ORIJENTACIJI
Oktobar 2009.
Konsolidacija srbijanske Vlade na proevropskom putu dovela je do
konfrontacije sa antievropskim i antizapadnim savezom snaga koje u takvom razvoju
događaja vide opasnost za svoj ideološki koncept. Naime, reč je o procesu koji Srbiju
prisiljava na zatvaranje nacionalnog i državnog pitanja, odnosno na...
Acrobat PDF (139kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 40
SANDŽAK:
NEUMITNA RADIKALIZACIJA
Septembar 2009.
Sandžak, deo Srbije na tromeđi sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom
Gorom, gde živi najveći broj bošnjačke manjine u Srbiji, više od dve decenije je na
udaru državne represivne politike koja je imala za cilj minimiziranje te manjine. Odnos
prema islamu i Muslimanima u Jugoslaviji počeo je da se zaoštrava i dobija
neprijateljski prizvuk još osamdesetih godina, kada srpska elita pokreće...
Acrobat PDF (207kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 37
OTPOR
SREĐIVANJU MEDIJSKE SCENE
Septembar 2009.
Karakter promena 2000. godine značajno je uticao i na karakter
demokratizacije u Srbiji. S obzirom da nije došlo do distanciranja od Miloševićeve
politike, tranzicija je bila opterećena ne samo istom politikom, već i istim ljudima. To
je najuočljivije bilo u medijskoj sferi. S obzirom da je sloboda štampe nedvosmislen
znak da li u nekoj državi vlada demokratija i pravna...
Acrobat PDF (257kb)
>>> |
|
|
Helsinki Bulletin, Br. 36
JUG SRBIJE
I ALBANSKO PITANJE
Avgust 2009.
Jug Srbije je neuralgična tačka još od otvaranja pitanja statusa
Kosova. Nakon NATO intervencije (1999), stabilnost tri opštine (Preševo, Bujanovac,
Medveđa) je direktno povezana sa rešavanjem kosovskog statusa. Na obe strane, srpskoj i
albanskoj, čekalo se na podelu koja bi ove tri opštine stavila u sasvim drugi kontekst.
Tu ideju konkretizovao je...
Acrobat PDF (232kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 35
PRITISAK
STRATEŠKIH IZAZOVA
Jul 2009.
Uprkos konstantnoj antiNATO propagandi članstvo Srbije u NATO postalo
je najvažnija geostrateška tema o kojoj se svakodnevno raspravlja, posebno u tzv.
stručnim krugovima. Tome je doprinelo i nekoliko bitnih unutrašnjih i spoljnih
činilaca. Među unutrašnjim izdvaja se efekat ekonomsko-finansijske krize koji aktuelnu
vlast primorava da donese...
Acrobat PDF (212kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 34
SREBRENICA
- TRAJNA OPOMENA
Jul 2009.
Ove godine svet je sa mnogo više obzira obeležio godišnjicu genocida
u Srebrenici. To je u skladu i sa porukama koje su poslednjih meseci upućene regionu,
posebno Srbiji. Američki ambasador u BiH, Čarls Ingliš, rekao je da je "svet
propustio da zaštiti nevine u Srebrenici. Masakr je mrlja na našoj kolektivnoj
savesti". Posle 20 godina oklevanja, EU i, pre svega, SAD su najzad...
Acrobat PDF (438kb)
>>> |
|
Helsinki Bulletin, Br. 33
PROEVROPSKI
BLOK U PROCEPU
Jul 2009.
Globalna kriza je na svojevrstan način otrežnjujuće delovala na ceo
svet, donekle i na Srbiju. Prvenstveno zbog toga što je ogolila ekonomsku situaciju u
zemlji koja je dramatična. Skromne tranzicione potencijale Srbija, osim toga, još uvek
troši na iluziju da su aspiracije prema Bosni i Hercegovini (BiH) još uvek ostvarive. U
opštem svetskom metežu...
Acrobat PDF (250kb)
>>> |
|
|
|
|
|
|
|
