KONFERENCIJA "NASLEĐE SUĐENJA SLOBODANU MILOŠEVIĆU"

Beograd, 31. mart 2007.

12.04.2007 , HCHRS

Prvu od šest sesija o ključnim temama nedavne prošlosti - u okviru projekta koji je podržao Fond za otvoreno društvo - Helsinški odbor je posvetio do sada najvažnijem procesu koji se vodio pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) - suđenju Slobodanu Miloševiću. Opredeljujući se da seriju debata otvori upravo "slučajem Milošević" Odbor je imao u vidu da su pravne i političke implikacije ovog procesa, bez obzira što nije okončan prvostepenom presudom, isuviše značajne da bi smele biti potisnute iz javnog diskursa - i to ne samo zbog raznih interpretacije ratova vođenih na prostoru bivše Jugoslavije i ratnih zločina, uključujući i zločin genocida, već i nesporne potrebe obnove poverenja među novostvorenim državama i regionalne stabilnosti.

Izuzetno posećena celodnevna konferencija u beogradskom "Aeroklubu", koja je okupila i veliki broj mladih ljudi, odvijala se u tri panela: pravni aspekti suđenja Slobodanu Miloševiću, ekstra pravni aspekti suđenja i odjek suđenja u javnosti - mediji i stručna javnost.

Otvarajući konferenciju Sonja Biserko, predsednica Odbora, je između ostalog rekla:

"Slobodan Milošević je umro kao nevin čovek u pravnom smislu i zato njegova krivična odgovornost neće nikada biti dokazana. Medjutim, ovo sudjenje koje je trajalo četiri godine i koje su građani Srbije mogli direktno pratiti ostavilo je ogroman materijal, važan za naše suočavanje sa sopstvenom nedavnom prošlošću. Ti materijali mnogo govore o zločinima, žrtvama, počiniocima, nalogodavcima, odgovornosti državnih insititucija, kao i o ulozi medjunarodne zajednice u razvoju konflikta, ratu, mirovnim sprazumima i u postkonfliktnom menadžmentu, uključujući i formiranje samog Tribunala.Jedan od ciljeva zbog kojih je Sud formiran bio je da se demontiraju institucije i diskredituju lideri koji su ohrabrivali, omogućili i počinili zločine. Da li je Tribunal doprineo uspostavljanju mira na Balkanu? Ovde je, naravno, reč o definiranju pojma mir: postoji stabilni i nestabilni mir. Što se tiče Srbije, jasno je da je sadašnji mir nestabilni mir: Kosovo, vehabije u Sandžaku, vojvodjansko autonomaštvo. Teritorijalni integritet Srbije je neodredjeniji i labaviji nego pre početka rata".

Glavni zastupnik optužbe, ser Džerfri Najs, jedan od uvodničara prvog panela, smatra da je najveća, dugoročna vrednost suđenja Miloševiću doprinos svesti da se slični događaji više nikad ne ponove. "Bez obzira na to koliko su suđenja pred Haškim tribunalom nesavršena, ona ostavljaju za sobom ogroman materijal, dokumenta i svedočenja koji, da nije bilo tog suda, možda nikada ne bi bili otkriveni", rekao je Najs.

"Film iz Kule, kao jedan od temeljnih dokaza iznetih na suđenju Miloševiću, ne ostavlja sumnju da je on još 1991. godine znao da će biti formirane 'crvene beretke', a sličnu težinu neporecivosti zločina ima i video zapis na kojem pripadnici paravojne jedinice Škorpioni likvidiraju šestoricu srebreničkim Muslimana", rekao je glavni zastupnik optužbe protiv Slobodana Miloševića.

Govoreći o ideološkoj instrumentalizaciji prava u Srbiji kao "maniru svih vlasti", drugi uvodničar, advokat Srđa Popović ukazao je na činjenicu da je dobar deo Srbije suđenje Miloševiću doživljavao i još doživljava kao nepravdu učinjenu "heroju koji je uhapšen uz pomoć domaćih izdajnika". I da je suđenje okončano i presuda doneta, smatra Popović, ona bi u Srbiji bila dvojako interpretirana: u delu javnosti kao neminovnost, a u drugom delu kao nepravda.

Kako je istakla istoričarka Latinku Perović, jedna od uvodničara drugog panela, ključno je pitanje da li je suđenje Slobodanu Miloševiću "ispad ili izraz jedne istorijske tendencije". "Impuls za kvalitetno suočavanja sa prošlošću mora doći iznutra, iz samog društva, kao što se to dogodilo u Nemačkoj i Francuskoj". Sara Daregshori, autor izveštaja Hjuman rajts voča "Odmeravanje dokaza: lekcije iz sudskog procesa protiv Slobodana Miloševića", istakla je značaj ovog suđenja za proces tranzicione pravde, dok je Obrad Savić iz Beogradskog kruga govorio o razgraničavanju prava i pravde.

Uvodničari trećeg panela bili su novinari Mirko Klarin i Brankica Stanković. Klarin je u svom izlaganju opovrgao duboko ukorenjenu tezu o "nametnutom sudu". "Ideja o osnivanju Tribunala potekla je od grupe intelektualaca sa ovih prostora, među kojima su bili Zdravko Grebo, Rastko Močnik, Veton Suroi, Žarko Puhovski i Bojan Dimitrijević", rekao je Klarin. Klarin je citirao jednog od osuđenika, hrvatskog generala Tihomira Blaškića koji je rekao kako bi bilo "strašno" da nije osnovan Tribunal "pošto bi mnogi mislili da se masovni zločini mogu činiti nekažnjeno". Prema rečima Brankice Stanković, ključni problem sistema u Srbiji jeste "što mnogi političari nisu spremni da kažu šta je šta, nego se dodvoravaju glasačkom telu". "Zbog toga je i danas heroj onaj ko kaže da je genocid u Srebrenici zapravo oslobađanje Srebrenice".

Na kraju konferencije premijerno je prikazan dokumentarni film "Suđenje Slobodanu Miloševiću" u produkciji BBC.

HCHRS