 |
Peta po redu tribina u ovoj
godini održana je u domu kulture "Vuk Karadžić" u beogradskoj opštini
Zvezdara. Osim glavne urednice, na promociji su govorili stalni saradnici časopisa,
predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, ekonomista
Vladimir Gligorov i istoričarka Latinka Perović.
Predstavivši uređivački koncept i orijentaciju glasila Helsinškog
odbora, glavna urednica Seška Stanojlović se posebno osvrnula na temu koja je
obeležila najnoviji broj časopisa pod naslovom "Kraj kosovskog mita." U tom
kontekstu ona je podsetila da se upravo ovih dana, dok traje "dramatično
odbrojavanje do 9. decembra" (kada će u Briselu biti doneta odluka o kandidaturi za
članstvo Srbije u EU) aktuelna vlast nalazi pred sudbonosnim odlukama. Istovremeno, vlast
se nalazi i pod velikim pritiskom antievropskih snaga. |
"Granični
prelazi Brnjak i Jarinje su tačka u kojoj se sada koncentrisao otpor celog konzervativnog
bloka, formalnih i neformalnih centara moći, crkve, medija i drugih, svih onih koji se
protive evropskim integracijama Srbije".
Sonja Biserko je kratko podsetila na istorijat jugoslovenske
krize, a potom se fokusirala na zbivanja "na i u vezi" Kosova. Kako je istakla,
strategija Beograda je, pošto je počeo dijalog Beograd-Priština o "tehničkim
pitanjima", bila podela Kosova o kojoj se prvi put otvoreno počelo govoriti u
proleće 2011 (iako je to zapravo i jedina strategija koju je Beograd imao od početka
jugoslovenske krize). Iluziju da je ta opcija moguća brutalno je prekinula nemačka
kancelarka Angela Merkel koja je nakon susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem
pred novinarima iznela ono što je "u četiri oka" poručila Tadiću. Povodom
zahteva nekoliko desetina hiljada kosovskih Srba da dobiju rusko državljanstvo,
komentarisala je kako Rusija samo koristi situaciju jer je za nju Srbija
"dvorište" iz koga kontrološe Evropsku uniju sa kojom sama nastoji da ima
dobre odnose. "Bilo bi veoma dobro da Srbija 9. decembra dobije kandidaturu za
članstvo u EU, prvenstveno zbog toga što je ovdašnja elita nesposobna da profiliše
realni nacionalni interes", rekla je.
Problem Srbije sa Evropskom unijom (EU) proizlazi iz činjenice da je EU
zasnovana na pravilima, a ovde se to ne razume, rekao je Vladimir Gligorov.
Najveću pažnju publike izazvalo je njegovo tumačenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti
- po kojoj su, kako je rekao, institucije Srba na severu Kosova apsolutno nelegalne.
Rezoluciju 1244 Gligorov je inače uzeo kao ilustraciju kako se u ovdašnjoj javnosti
manipuliše poluistinama, a veoma često se pokazuje nepoznavanje i nerazumevanje
temeljnih postulata na kojima počiva međunarodno pravo. On je kao primer naveo
"suverenitet", odnosno njegovu terminološku apsolutizaciju koja je je u
potpunom neskladu sa onim šta suverenitet stvarno znači. "Suverenitet znači
ispunjavanje obaveza (jedne zemlje) prema inostranstvu", rekao je on, dodajući
"Ako Grčka ne može da vraća dugove, ona nije suverena". Prema Gligorovu,
posledica aktuelnih previranja u okviru EU verovatno će biti federalizacija sistema
odlučivanja i veća fiskalna integracija.
"Ako je u središtu drame sadašnjeg društvenog i političkog
trenutka odnos prema Evropi, treba reći da je to večita dilema Srbije otkako postoji kao
moderna država", rekla je Latinka Perović. U međuvremenu, u mnogim
aspektima - demografski pad, najstarije stanovništvo, činjenica da 80 posto mladih ne
vidi perspektivu ovde i slično - Srbija je "dotakla dno". Važno je međutim,
što je u takvim okolnostima došao zahtev iz društva - inicijativa "Preokret"
- koji se vezuje za evropsku perspektivu. Ona je takođe naglasila da postoji tendencija
da se za sve što se sa Srbijom dogodilo u poslednje dve decenije "pojedinci
amnestiraju", a to je teško održiva politička filozofija. To isto važi i za
inicijative da se, na primer, bojkotuju izbori ili da se glasa "belim
listićima", što je politički potpuno pogrešno, jer postoje različite opcije i
alternative među kojima građani mogu da nađu sopstveni izbor. |
