 |
U zgradi Županije u
Somboru, povodom promocije časopisa Helsinška povelja održana je tribina pod naslovom
"Evropski put Srbije - dometi i ograničenja". S obzirom da je tribina održana
1. marta, atmosferom je dominiralo pozitivno raspoloženje zbog činjenice da je upravo
tog dana Srbija dobila kandidaturu za Evropsku uniju.
Ipak i panelisti i učesnici u raspravi iz publike (tribinu je pratilo
tridesetak Somborčana) podsećali su na tragično zaostajanje Srbije na putu evropskih
integracija, na propuštene prilike i permanentne opstrukcije uticajnog antievropskog
bloka, koji je, ocenila je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja
Biserko "još uvek dominantan u Srbiji". |
Govoreći o uređivačkom
konceptu lista i njegovoj podršci evroatlanskom putu Srbije, glavna urednica Helsinške
povelje Seška Stanojlović se posebno osvrnula na prethodna tri meseca, nakon što
(9.decembra 2011) Evropski savet nije Srbiji dao evropsku propusnicu. Govoreći o tom
kratkom, ali izuzetno dramatičnom periodu, ona je posebno podsetila na intenzivnu
antievropsku kampanju koja je doprinosila opštoj atmosferi i rezignaciji. Tako se u
jednom trenutku činilo da bi "ako bi nekim slučajem Evropska unija propala, u
Srbiji svi odahnuli", rekla je Stanojlovićeva parafrazirajući jednog novinara,
saradnika Povelje.
Ona je takođe naglasila da je za kandidaturu bilo neophodno postići
sporazum o regionalnom predstavljanju Kosova što je učinjeno u poslednjem trenutku.
Istovremeno, međutim, treba imati na umu da je presudnu ulogu u tome imala međunarodna
zajednica koja je "prelomila" u smislu da je bolje vratiti Srbiju na evropski
kolosek, nego je, sa njenim destabilizirajućim potencijalom ostaviti mimo njega.
Konstatujući da čitav proces približavanja Evropi predugo traje Sonja
Biserko je podsetila na činjenicu da je još 1989. godine tadašnja SFRJ bila na korak od
otvaranja pregovora sa EU o članstvu; međutim, srpska elita je tada odabrala pogubni
ratni put u nastojanju da prekomponuje granice na Balkanu, koji je brutalno razorio
Jugoslaviju. Antievropski blok je nakon ubistva Đinđića ponovo dobio na zamahu i ta
nacionalna i državna politika koja je nastojala da obezbedi podelu Kosova, prošle godine
je završila u ćorsokaku.
Dobijanje statusa kandidata je, bez obzira na skromne efekte kad je reč
o sferi materijalnog (finasijska pomoć i podrška), izuzetno je važan iskorak, jer
predstavlja strateško pozicioniranje Srbije na međunarodnom planu i okončanje dileme da
li Srbija treba da ide na Istok ili na Zapad.
Takođe, kako je naglasila, u novonastalim okolnostima Srbija će biti
fokusirana na unutrašnji demokratski razvoj. U tom promenjenom kontekstu veoma je važno
da Vojvođani dođu do unutrašnjeg konsenzusa o sadržaju i formi autonomije za koju će
se zalagati.
Istoričarka Latinka Perović je govorila o Evropi kao kulturnom i
civilizacijskom sistemu vrednosti, naglašavajući i da je projekat Evropske unije i
nastao (samo nekoliko godina nakon stravičnog Drugog svetskog rata) kao mirovni projekat
sa ciljem očuvanja evropskih civilizacijskih tekovina.
Opredeljivanje Srbije za Evropsku uniju je racionalni razvojni i
modernizatorski izbor: "Stvarna istorija je uvek pluralna i igra je različitih
tendencija, čiji su efekti merljivi. Vraćanje unatrag da bi se ostvarili ciljevi
nedosegnuti u prošlosti, kao i istorijski skokovi u zamišljenu budućnost, uvek se
završavaju kao inženjering", rekla je ona, pitajući: "Šta preostaje Srbiji
posle izgubljenih decenija, u čiji bilans ulaze -demografski pad, staro stanovništvo,
odlazak iz zemlje koja im ne nudi nikakvu egzistenciju mladih i obrazovanih, slaba
ekonomija, udaljenost od vladavine prava, funkcionalna nepismenost, široka skala
socijalne patologije i nasilja"? Upravo zbog svega toga Srbiji je EU egzistencijalno
potrebna, zaključila je Latinka Perović. |
