KIKINDA: SRBIJA I EVROPA

Prva tribina u okviru projekta "Helsinška povelja: promovisanje evropeizacije Srbije"
koji se realizuje uz podršku Norveškog komiteta za ljudska prava

Kikinda, 16. april 2010.

Download MP3 (2.29mb) >>>

Realizacije jedne od projektih aktivnosti - kojom je posebno predstavljena Povelja br. 135-137 za januar-februar 2010, "Balkan i evropski izazovi" - započela je u Kikindi, tribinom u gradskom Kulturnom centru. O projektu, Helsinškom odboru i Helsinškoj povelji govorile su Latinka Perović, istoričarka, i Seška Stanojlović, glavna i odgovorna urednica časopisa, i Gordana Perunović Fijat, saradnica Helsinške povelje iz Kikinde, a o ulozi medija u Kikindi i Srbiji Željko Bodrožić, glavni i odgovorni urednik nedeljnika Kikindske.

Seška Stanojlović je predstavila aktivnosti Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, izdavačku delatnost u kojoj su nastala kapitalna istorijska-dokumentarna dela, a osobito glasilo Helsinškog odbora, "Helsinšku povelju" koja izlazi već petnaest godina, prolazeći kroz sva iskušenja medija koja ovde vrebaju medije sklone istiniti, etici i hrabrosti. Latinka Perović govorila je o ratovima devedesetih, o atmosferi laži, pljačke i zločina, iz koje se Srbija još nije oslobodila - jer, uprkos činjenicama i dokazima, nastavlja da negira svoje učešće u svemu tome, a osobito u genocidu koji je počinjen u Srebrenici.

"Tamo je za tri dana ubijeno osam hiljada ljudi, molim vas, ko je to učinio, morao je imati logističku podršku, ljude, rovokopače, tehniku koja je iskopala jame, sve koji su posle uklonili leševe. To je moralo biti organizovano unapred", rekla je Latinka Perović uz odobravanje publike. O Kikindi kroz medije, medijskoj sceni i prilikama koje pritiskaju medije govorio je Željko Bodrožić, po svim podacima najkažnjavaniji urednik u istoriji evropskog novinarstva - više od 30 krivičnih tužbi, a većina se završila novčanom kaznom za Bodrožića. Međunarodne institucije donele su odluku u Bodrožićevu korist, ali mu novac država Srbija nikada nije isplatila. O Kikindi i njenoj slici kroz tekstove u Helsinškoj povelji govorila je Gordana Perunović Fijat, s osvrtom na istorijske šanse koje je ovaj grad iskoristio, da bi tokom devedesetih najveći deo njegove slike perspektivnog mesta u koje dolaze da se zaposle mladi stručnjaci iz Beograda i Novog Sada, netragom nestala.

Publika je naročito postavljala pitanja Latinki Perović. Većinu je interesovalo da li su istoričari mogli da predvide onakav raspad nekadašnje SFRJ. "SFRJ se možda ne bi ni raspala da je kod tadašnjih političkih elita bivših jugoslovenskih republika bilo sposobnosti i snage za dijalog - ili se barem ne bi SFRJ raspala na tako strašan način: u Evropi je od osnivanja EU nastalo petnaest novih država bez ikakvih incidenata, a ovdašnja politička elita ni danas ne pokazuje snagu i spremnost za dijalog", rekla je, između ostalog, Latinka Perović odgovarajući na ovakva pitanja. U publici su bili srednjoškolci, predstavnici kikindskog nevladinog sektora, medija i političkih stranaka (LDP, LSV, SVM), čak i jedan pravoslavni sveštenik, doduše u civilu. Prisutna su bila i dvojica žestokih "salonskih nacionalista", ali su, videvši da publika s pažnjom prati temu, tiho napustili salu Kulturnog centra.

Učesnicima u debati su podeljeni ovaj, poslednji i drugi brojevi Helsinške povelje. Događaj je najavljen i propraćen u kikindskim medijima. Latinka Perović i Seška Stanojlović gostovale su u specijalnoj emisiji VK televizije i dale izjave za Televiziju Rubin i Radio Kikindu. Intervjuisani učesnici u debati rekli su da očekuju češća gostovanja ekipe Helsinškog odbora u Kikindi.

GALERIJA:::