NOVI SAD: EVROPEIZACIJA I GLOBALNA KRIZA

Druga tribina u okviru projekta "Helsinška povelja: promovisanje evropeizacije Srbije"
koji se realizuje uz podršku Norveškog komiteta za ljudska prava

Novi Sad, 7. maj 2010.

Download MP3 (11.8mb) >>>

Tribina na kojoj je posebno predstavljen najnoviji dvobroj Helsinške povelje, 137-138 za mart-april 2010, naslovljen "30 godina posle Tita", održana je u prostorijama Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine. Otvarajući skup, glavna urednica Seška Stanojlović govorila je o uređivačkom konceptu časopisa, koji se, osim stalne orijentacije na suočavanje sa neposrednom prošlošću, fokusira na evroatlanske integracije. A u tom kontekstu, naravno, na neophodnost evropeizacije same Srbije. Naglašavajući da je Vojvodina "najevropskija" regija Srbije, Stanojlovićeva je podsetila da je Helsinška povelja uvek podržavala autonomiju Vojvodine i njeno pravo na raspolaganje sopstvenim resursima i potencijalom.

Ekonomista i publicista Vladimir Gligorov kritički se osvrnuo na kolebljvost aktuelne Vlade Srbije kada je reč o približavanju zemlje Evropskoj uniji. Naime, kako je rekao, posle svakog pozitivnog iskoraka u tom pravcu, gotovo po pravilu slede neka "nova blokada i novi zastoj". Gligorov takođe smatra da je nepovoljna okolnost po Srbiju i "smanjeni entuzijazam Evropljana za prijem novih članova", što je posebno došlo do izražaja nakon "eksplozije" dužničke krize u Grčkoj.

Ekonomski novinar Dimitije Boarov fokusirao se na nekoliko, po njemu, pozitivnih pomaka na društveno-ekonomskom planu. Među najznačajnijim, kako kaže, jeste trend ka decentralizaciji, bez obzira na to što je do toga došlo jer se centralizam, kao neefikasan, urušio sam od sebe. On je takođe, među pozitivne promene svrstao i informatičko-tehnološku revoluciju do koje je došlo i u Srbiji - gde je "u funkciji" 9 miliona mobilnih telefona, a 37 posto porodica koristi internet.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić govorio je o značaju glasila poput Helsinške povelje na inače, sumornoj medijskoj sceni Srbije. I taj projekat, kao i celukupna izdavačka delatnost Helsinškog odbora, po njegovim rečima, predstavljaju "kapitalni poduhvat".

Prisustvo dvojice ekonomskih stručnjaka učesnici promotivnog skupa u Novom Sadu iskoristili su za pitanja iz te sfere - prvenstveno na moguće prelivanja "grčkog scenarija" na region, ali i šire, uključujući, na primer, Portugaliju i Španiju.

GALERIJA:::