PROJEKTI

ARHIVA

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

INFO   :::  Projekti > Arhiva > Škola za interkulturalno obrazovanje, ljudska prava i mirno rešavanje sukoba > Tekst

 

ŠKOLA ZA INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE, LJUDSKA PRAVA I
MIRNO REŠAVANJE SUKOBA

 

ŠKOLA ZA INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE,
LJUDSKA PRAVA I MIRNO REŠAVANJE SUKOBA

Treće predavanje u okviru projekta koji se realizuje uz podršku OEBS i u saradnji sa
Filozofskim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu

8. oktobar 2011.

"Pojam Drugog i govor mržnje. Tolerancija, solidarnost i asimilacija" (predavac prof. Dragan Prole)

Profesor Prole je na početku pohvalio održavanje ovakvog seminara na fakultetu na kojem je i sam redovni profesor i, kao takav, dobro upoznat sa potrebama studenata.

Najveći problem kod rešavanja konflikata je tak što se uglavnom pokušavaju rešavati posledice, a ne uzroci. Konflikti se mahom rađaju iz odnosa prema "neprijatelju", odnosno, konstrukciji o neprijatelju. Treba razlikovati odnos prema strancu i odnos prema tom i takvom "neprijatelju". Ovaj poslednji je neko iz naše sredine, deo je nas, ali ima različito mišljenje od nas. Stranac je neko ko nama nije blizak, ne primećujemo ga, ne pripada našem sistemu vrednosti, neko ko nam stalno izmiče.

Pokušaji sprečavanja tog "izmicanja stranaca" (odnosno proces poništavanja stranosti), su ili asimilacija ili, ako nije moguće, odbacijavanje - tj. brutalno odstranjivanje. Ova dva modela predstavljaju paradoks, obzirom da su sve kulture veoma slične i da samo 20% jedne kulture predstavlja njen izvorni deo, a ostalo je produkt mešanja nekoliko različitih kultura. Uprkos tome narodi dolaze u sukobe, kao u slučaju ratova u bivšoj Jugoslaviji. Zajednica koja "vlastito" definiše kroz odnos prema drugome uvek će biti izvor sukoba.

 

Neka pitanja i komentari studenata:

1. Politika utiče na razvoj naše zemlje. Usvajamo zakone i menjamo se zato što Zapad od nas to traži.

2. Da li je istina da je Srbija kolonija Zapada?

3. U tekstu srpske himne se pominju samo Srbi i srpske zemlje. Gde su drugi narodi koji žive u njoj?

4. Naš narod je nesposoban da se pomiri sa nečim što je drugačije od njega. Kada odemo u inostranstvo onda smo veći Srbi nego kada smo u našoj zemlji.

5. Studentkinja navodi primer profesora koji je došao u Zrenjanin iz inostranstva i počeo je da radi u školi. Niko nije proveravao da li on ima diplomu, ko je, odakle je, primljen je da radi u školi i da predaje engleski jezik samo zato što dobro govori engleski. Mi, Srbi, prihvatamo sve što nam se servira, a da prethodno ništa ne proverimo.

6. Putovanje je prvi korak ka upoznavanju drugog, ali su putovanja vezana za materijalnu situaciju pojedinca. I sami fakulteti su do skoro bili zatvoreni za bilo kakvu saradnju sa drugim fakultetima. To je problem koji ne potiče iz samog naroda, već i "odozgo".

 

"Multikulturalizam/Interkulturalizam u praksi. Iskustvo Vojvodine." (predavač prof. Tamaš Korhec)

Kultura je društveni fenomen koji nastaje kao rezultat ljudskog stvaralaštva. To znači da kultura zahteva postojanje ljudske zajednice. Takva zajednica je najčešće etnička zajednica, jedan narod, jedno pleme. Uloga jezika, maternjeg jezika zajednice, jeste da je on osnov kulture, odnosno uslov konzumiranja kulture. Kulturne zajednice su, za razliku od etničkih zajednica, otvorenije, nemaju granice i primaju uticaje različitih kultura. Interkulturalizam predstavlja različit uticaj kultura jedne na drugu, i u interkulturalizmu postoje srodne kulture. Kod multikulturalizma postoje više pojedinačnih kultura, sa relativnim granicama, ali u okviru istog društva ili države. I pored toga, država ne može da utiče na postojanje multikulturalizma, jer se granice kulture ne podudaraju sa granicama države. Moderna država ima aktivan odnos prema kulturi, uređuje je, usmerava, finansira... Odnos države u ovoj sferi može biti:

1. Negativan - snažna podrška kulturi etničke sredine (Grčka, Albanija, Bugarska, Francuska)

2. Delimično tolerantan - nacionalna država koja priznaje pravo na kulturnu različitost i delimično pomaže razvoj ne samo jedne dominantne kulture (Srbija i većina zemalja)

3. Multikulturalna država - afirmativni odnos prema multikulturalizmu, država snažno podržava više kultura (Švajcarska, Kanada, bivša Jugoslavija)

Profesor zaključuje da je evidentan napredak u cilju razvoja multikulturalizma u Vojvodini u proteklih 10 godina. Osnovano je pozorište na jezicima nacionalnih manjina, otvorene su nove gimnazije, škole, novi mediji. Uprkos toj činjenici i dalje postoji snažan otpor prema multikulturalizmu kod značajnog dela stanovništva. U školskim programima i udžbenicima vrednosti multikulturalizma nisu prepoznate. U mađarskim odelenjima i dalje je loš program na srpskom jeziku. Na nivou centralne države ne postoji politička spremnost za afirmaciju politike multikulturalizma u Srbiji.

 

Pitanja i komentari studenata:

1. Incidenti u Temerinu, prikazana je samo jedna strana događaja. Šta još stoji iza toga? Nismo spremni da negujemo multikulturalizam, ne učimo jezik sredine.

2. Nije isključeno da dve zajednice žive u skladu. U Sutjesci Rumuni uče srpski jezik

3. Devojka iz Bačke Topole kaže da kao dete nije znala mađarski jezik i zato nije mogla da se igra sa mađarskom decom. Nije ni mogla da ga nauči, jer niko iz njene sredine nije pokazao spremnost da joj u tome pomogne.

4. Srbi su zatvoreni prema manjinama, ali su i manjine zatvorene prema Srbima.

5. Problemi u Vojvodini nastaju i zbog ratova na teritoriji bivše Jugoslavije i zbog izbeglica, jer izbeglice ne razumeju prošlost Vojvodine.

  

PROJEKTI

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment