Pokušaji sprečavanja
tog "izmicanja stranaca" (odnosno proces poništavanja stranosti), su ili
asimilacija ili, ako nije moguće, odbacijavanje - tj. brutalno odstranjivanje. Ova dva
modela predstavljaju paradoks, obzirom da su sve kulture veoma slične i da samo 20% jedne
kulture predstavlja njen izvorni deo, a ostalo je produkt mešanja nekoliko različitih
kultura. Uprkos tome narodi dolaze u sukobe, kao u slučaju ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Zajednica koja "vlastito" definiše kroz odnos prema drugome uvek će biti izvor
sukoba.
Neka pitanja i komentari studenata:
1. Politika utiče na razvoj naše zemlje. Usvajamo zakone i menjamo se
zato što Zapad od nas to traži.
2. Da li je istina da je Srbija kolonija Zapada?
3. U tekstu srpske himne se pominju samo Srbi i srpske zemlje. Gde su
drugi narodi koji žive u njoj?
4. Naš narod je nesposoban da se pomiri sa nečim što je drugačije od
njega. Kada odemo u inostranstvo onda smo veći Srbi nego kada smo u našoj zemlji.
5. Studentkinja navodi primer profesora koji je došao u Zrenjanin iz
inostranstva i počeo je da radi u školi. Niko nije proveravao da li on ima diplomu, ko
je, odakle je, primljen je da radi u školi i da predaje engleski jezik samo zato što
dobro govori engleski. Mi, Srbi, prihvatamo sve što nam se servira, a da prethodno ništa
ne proverimo.
6. Putovanje je prvi korak ka upoznavanju drugog, ali su putovanja
vezana za materijalnu situaciju pojedinca. I sami fakulteti su do skoro bili zatvoreni za
bilo kakvu saradnju sa drugim fakultetima. To je problem koji ne potiče iz samog naroda,
već i "odozgo".
"Multikulturalizam/Interkulturalizam u praksi. Iskustvo
Vojvodine." (predavač prof. Tamaš Korhec)
Kultura je društveni fenomen koji nastaje kao rezultat ljudskog
stvaralaštva. To znači da kultura zahteva postojanje ljudske zajednice. Takva zajednica
je najčešće etnička zajednica, jedan narod, jedno pleme. Uloga jezika, maternjeg
jezika zajednice, jeste da je on osnov kulture, odnosno uslov konzumiranja kulture.
Kulturne zajednice su, za razliku od etničkih zajednica, otvorenije, nemaju granice i
primaju uticaje različitih kultura. Interkulturalizam predstavlja različit uticaj
kultura jedne na drugu, i u interkulturalizmu postoje srodne kulture. Kod
multikulturalizma postoje više pojedinačnih kultura, sa relativnim granicama, ali u
okviru istog društva ili države. I pored toga, država ne može da utiče na postojanje
multikulturalizma, jer se granice kulture ne podudaraju sa granicama države. Moderna
država ima aktivan odnos prema kulturi, uređuje je, usmerava, finansira... Odnos države
u ovoj sferi može biti:
1. Negativan - snažna podrška kulturi etničke sredine (Grčka,
Albanija, Bugarska, Francuska)
2. Delimično tolerantan - nacionalna država koja priznaje pravo na
kulturnu različitost i delimično pomaže razvoj ne samo jedne dominantne kulture (Srbija
i većina zemalja)
3. Multikulturalna država - afirmativni odnos prema multikulturalizmu,
država snažno podržava više kultura (Švajcarska, Kanada, bivša Jugoslavija)
Profesor zaključuje da je evidentan napredak u cilju razvoja
multikulturalizma u Vojvodini u proteklih 10 godina. Osnovano je pozorište na jezicima
nacionalnih manjina, otvorene su nove gimnazije, škole, novi mediji. Uprkos toj činjenici
i dalje postoji snažan otpor prema multikulturalizmu kod značajnog dela stanovništva. U
školskim programima i udžbenicima vrednosti multikulturalizma nisu prepoznate. U mađarskim
odelenjima i dalje je loš program na srpskom jeziku. Na nivou centralne države ne
postoji politička spremnost za afirmaciju politike multikulturalizma u Srbiji.
Pitanja i komentari studenata:
1. Incidenti u Temerinu, prikazana je samo jedna strana događaja. Šta
još stoji iza toga? Nismo spremni da negujemo multikulturalizam, ne učimo jezik sredine.
2. Nije isključeno da dve zajednice žive u skladu. U Sutjesci Rumuni uče
srpski jezik
3. Devojka iz Bačke Topole kaže da kao dete nije znala mađarski jezik
i zato nije mogla da se igra sa mađarskom decom. Nije ni mogla da ga nauči, jer niko iz
njene sredine nije pokazao spremnost da joj u tome pomogne.
4. Srbi su zatvoreni prema manjinama, ali su i manjine zatvorene prema
Srbima.
5. Problemi u Vojvodini nastaju i zbog ratova na teritoriji bivše
Jugoslavije i zbog izbeglica, jer izbeglice ne razumeju prošlost Vojvodine. |
