Odnos između etničkih
grupa u svim državama su potpuno različiti. U oko 200 država na svetu govori se čak
više hiljada različitih jezika, što govori o tome koliko različitih etničkih
zajednica ima na teritoriji samo jedne države. Svaka zemlja mora pronaći svoj model
zaštite prava nacionalnih manjina, jer ne postoji univerzalni model. Nacionalne manjine
možemo definisati kao kulturno distinktne grupe sa specifičnim jezikom, običajima,
kulturom. Od 2008. godine u Srbiji postoje Nacionalni saveti ali se razvoj i podrška
manjinskih prava ostvaruje i putem drugih zakona.
Neka pitanja i komentari studenata:
1. Čovek iz Nacionalnog saveta Mađara je išao po kućama i terao
ljude da se upišu na njihovu listu.
2. Položaj Mađara u Vojvodini je bolji nego položaj Srba u Medveđi.
"Ljudska prava između univerzalizma i relativizma; Podela
ljudskih prava - individualna i kolektivna" (predavač prof. Aleksandar Bošković)
Najžešće antropološke raspave vodile su se između Herdera i
Voltera. Herder je zastupao ideju da treba proučavati nemački narod i tradiciju
sopstvenog naroda, jer svaki narod poseduje neku specifičnost i duh, duh naroda
(partikulrano shvatanje). Za razliku od njega, Volter je zastupao univerzalno shvatanje,
po kojem ne postoji esencija ili duh naroda. Ove rasprave traju do današnjeg dana.
Tema ljudskih prava došla je na dnevni red tek nakon Drugog svetskog
rata. Američki antropolozi su se pobunili, govoreći da se ne može nametati
univerzalizam pa makar to bilo i na polju ljudskih prava - jer, to vodi u autoritarnost.
Tokom Prvog svetskog rata antropolozi su bili uključeni u rat, razvijajući teoriju
etnosa. Valter Milman je tvorac teorije o specifičnosti nemačkog naroda, koje treba
istraživati, a u tom cilju nemački narod treba odvojiti od drugih naroda, od onih
inferiornih. Antropolog Eugen Fišer je u nacističkoj Nemačkoj pisao zakone.
Profesor je nakon ovog dela predavanja izneo studiju slučaja Ratko
Mladić. Mladić dobija kultni status u Srbiji nakon podizanja optužnice u Hagu, jer
"Hag predstavlja strano telo koje se meša u naša posla".
Neka pitanja i komentari studenata:
1. Zar je genocid u Srebrenici veći od genocida nad Indijancima?
Amerikancima za taj genocid niko nije sudio, kao ni za Hirošimu i Nagasaki. Gde je tu
pravda?
2. Kako komentarišete oslobađajuću presudu za Haradinaja?
3. Kakav je Vaš stav po pitanju Kosova? (Profesor na to odgovara da je
faktičko stanje da Kosovo nije više u sastavu Srbije. Na to student dobacuje: "Da
li znate da zbog ove izjave možete da idete u zatvor?")
4. Šta je sa ljudskim pravima na Kosovu?
5. Ako ne postoji nikakav pravni okvir, da li se za par godina može
desiti i otcepljene Vojvodine?
6. Pričamo o Kosovu, a niko od nas nije bio tamo. Ljudi sa Kosova ne
tumače da je otcepljenje protivustavno, već oni samo žele da prežive.
7. Albanci u Albaniji žive u strahu od kosovske vlade. |
