ŠKOLA ZA INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE,
LJUDSKA PRAVA I MIRNO REŠAVANJE SUKOBA

Sedmo  predavanje u okviru projekta koji se realizuje uz podršku OEBS i u saradnji sa
Filozofskim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu

5. novembar 2011.

"EU standardi ljudskih prava i njihova primena u ustavnom sistemu Srbije" (predavač: prof. Marijana Pajvančić)

Danas postoje tri sistema ljudskih prava:

1. Globalni sistem - pravnu regulativu donosi međunarodna zajednica (ove akte prate i opcioni protokoli za primenu globalnih sistema, koji predstvaljaju neku vrstu postupka i procedure zaštite ljudskih prava). U pojedinim konvencijama postoji određeni nivo sukoba ljudskih prava, a kao primer možemo navesti sukob odredbi Konvencije o građanskim i političkim pravima i Deklaracije o ekonomsko, socijalnim i kulturnim pravima. Ova neuskladenost odražava sukob između liberalizma i socijalizma.

2. Regionalni sistem - međunarodni standardi se mnogo detaljnije približavaju potrebama određene regije (npr. Afrička konvencija)

3. Nacionalni sistemi - države u svoj pravni sistem unose međunarodnu regulativu. To mogu uraditi na tri načina: 1. Blanketno - putem integrativne klauzule, tačnije regulisanjem odnosa u kojima međunarodni standardi imaju primat nad nacionalnim propisima); 2. Priznaje se mogućnost onima koji sprovode zakon da neposredno primene međunarodno pravo; 3. Da sama država standard iz međunarodnog ugovora preuzme i inkorporira u nacionalno zakonodavstvo (u Srbiji su retke presude koje se pozivaju na neki međunarodni standard).

Kada govorimo o ljudskim pravima, u fokusu je zaštita ljudskih prava i kontrola sa aspekta međunarodnog prava. Sistem kontrole i zaštite se javlja u dva vida:

1. Mekši - međunarodna zajednica nadzire primenu standarda o zaštiti ljudskih prava (Država izveštava međunarodna tela. Pored tih izveštaja, postoje i izveštaji iz senke, koje rade nevladine organizacije)

2. Neposredna sudska zaštita - pravo na sudsku zaštitu pred međunarodnim sudovima mogu ostvariti pojedinci koji su iscrpli sva nacionalna pravna sredstva

Srbija ima potpuno neuredan pravni sistem što se tiče međunarodnih ugovora. Ne postoje jasni kriterijumi kako se međunarodni propisi unose u domaće zakonodavstvo. Ustav Republike Srbije ne sadrži odredbe kojima se reguliše da se presude zasnivaju na Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, a sudovi sude samo na osnovu Ustava i zakona. Tako da nije jasna ni primena međunarodnih propisa koji se odnose na pravosuđe.

Neka pitanja i komentari studenata:

1. Neke reči nemaju ženski rod. Koji je cilj rodno jezičke senzitivnosti?

2. Da li je moguće da se kod nas donese zakon koji će dozvoliti istopolne brakove?

"Mehanizmi zaštite ljudskih prava" (predavač: zaštitnik građana Saša Janković)

Institucija Ombudsmana nastala je u Švedskoj 1809. godine. Pre toga Švedska je imala i pisani ustav, i parlament, i poznavali su koncept ljudskih prava. Uprkos tome, bio im je potreban neko ko će brinuti o zaštiti ljudskih prava, neko sa visokim pravnim znanjem i ugledom, a da to ne bude kralj i da se njegova vlast ne izrodi u tiraniju. Ombudsmanu je data kvazi vlast, koja je podrazumevala da može da radi sve, ali da nema pravo delovanja. U Švedskoj je ombudsman još 1809. godine imao ovlašćenja kakva danas malo koji ombudsman na svetu ima (danas je on specijalni tužilac za sudije i kontroliše sudstvo u Švedskoj). Sto godina nakon osnivanja institucije Ombudsmana u Švedskoj i Finska dobija ombudsmana.

Posle Drugog svetskog rata, država postaje davalac usluga, a prostor ljudskih sloboda počinje da se sužava. U potrazi za rešenjem ovog problema neko se ponovo dosetio ombudsmana. Danas imamo situaciju da postoji više zemalja koje imaju instituciju ombudsmana nego Ustavni sud. Postoje tri modela institucije ombudsmana:

1. Danski model - klasični model; ombudsman kontroliše administraciju i ima suženu nadležnost. Mnoge zemlje su prihvatile ovaj model.

2. Ombudsman ljudskih prava - posle ekspanzije ljudskih prava ombudsman je dobio veću ulogu i više ne kontroliše samo administraciju

3. Model vladavine prava - odricanje samovolje države zarad zagarantovanih ljudskih prava

Položaj i uloga ombudsmana u svim državama je različit. U nekim zemljama ombudsmani zastupaju građane pred sudom, u drugim je država obavezna da postupa po preporukama ombudsmana.

Republički ombudsman Srbije je do sada obavio 6.500 kontrola. U ovoj godini je dobijeno 600 pozitivnih odgovora od državnih organa. Kada je ombudsman išao prvi put u kontrolu, vratili su ih i nisu im dozvolili da obave kontrolu. Pozitivan pomak je pre svega napravljen zbog velike podrške javnog mnjenja, civilnog društva i medija.

Neka pitanja i komentari studenata:

1. Prilikom zapošljavanja žene su morale da potpišu blanko ostavku. U medijima se pisalo o tome, ali se lopta stalno prebacuje sa jedne institucije na drugu. Čija je to odgovornost?

2. Da li ombudsman samo piše preporuke?

3. Kakva je sprega između ombudsmana i vlasti?