STRUKTURA LIČNOSTI I TOTALITARNE IDEJE

Novi Sad, 25-27. oktobar 2007.

"Zašto tako malo znamo o dobru, o dobrim ljudima, o dobročiniteljima?". Na ovo pitanje koje je u svom dokumentarnom filmu postavio režiser Džemal Sokolović, pokušali su da odgovore učesnici seminara Helsinškog odbora za ljudska prava. Najčešće pominjan razlog za "oskudno znanje o dobru i dobročiniteljima" krije se, prema polaznicima, "u enormnoj količini zla koje je počinjeno na prostoru bivše Jugoslavije". Pored ovog, isticana su još tri razloga - "fascinantnost zla koje ostavlja dubok trag" i "krvoločna priroda javnosti koja se više interesuje za mračnu, destruktivnu stranu ljudske prirode". Treći razlog je posebno interesantan i zaslužuje da se izdvojeno navede. Naime, po mišljenju jednog broja učesnika, osnovni razlog za naše nedovoljno znanje o dobročiniteljima krije se u manipulativnoj prirodi zla. "Zlom se može veoma uspešno manipulisati, dok sa dobrim to nije slučaj. Dobra dela nisu podložna manipulaciji i zato je cena koja se za njih plaća, a naročito u vremenima rata, tako velika. Uostalom, društvo je tako ustrojeno da počiva na kažnjavanju zlodela i zločinaca, a ne na nagrađivanju dobrih dela i dobročinitelja".

Sa osnovnom porukom autora filma da je "za moralnu obnovu jednog društva izuzetno važno da se kazne svi oni koji su počinili zlo, ali da je neuporedivo značajnije da se ne zaborave oni koji su činili dobra dela", složili su se svi učesnici seminara.

Tokom tri dana seminara polaznici su sa predavačima razgovarali o "strukturi ličnosti i totalitarnim idejama", izvorima radikalizma i konzervativizma u Srbiji, ulozi medija u suočavanju sa prošlošću, haškom tribunalu i značaju tolerancije. Na pitanje da li je u Srbiji proteklih godina bilo fašizma - svi učesnici su odgovorili potvrdno. Stanovitu su nesigurnost, međutim, pokazali kada je trebalo da identifikuju elemente fašizma. "Ekstremni nacionalizam", "šovinizam", "antisemitizam" i "upotreba nasilja" - najčešće su isticani kao elementi fašizma. Na pitanje gde spada satanizacija političkog protivnika - u ekstremni nacionalizam, dobar nacionalizam ili fašizam, većina učesnika je odgovorila u - fašizam. Siromaštvo, gubitak perspektive i "heroiziranje" onih koji bi morali biti suđeni - "svejedno, da li pred našim ili stranim sudovima" - pogoduju, po mišljenju učesnika, širenju radikalizma. "Nije pitanje da li se treba suprotstaviti radikalizmu, već ko su naši saveznici?". "Ako mediji služe kao protočni bojler nacionalizma, kako menjati stavove građana?" Ovo su samo neka od pitanja na koja su polaznici, u razgovoru sa predavačima, tražili odgovore.

Polaznicima seminara posebno se dopalo predavanje Žarka Koraća (Struktura ličnosti i totalitarne ideje). Pohvale od strane učesnika upućene su i Teofilu Pančiću (Mediji i suočavanje sa prošlošću) i Mirku Đorđeviću (Konzervativizam i radikalizam u Srbiji), ali i organizatoru za dobru organizaciju seminara.

Teme seminara su ocenjene kao interesantne i dobro odabrane. Mogućnost da otvoreno iznesu svoje mišljenja i oponiraju sagovorniku sa čijim se stavom ne slažu, istaknuta je kao vrednost seminara. Pohvaljen je i napor organizatora da se učesnici seminara bolje upoznaju i druže i mimo vremena provedenog u radu seminara. Kao i prošlog puta, za učesnike seminara je organizovan odlazak u Srpsko narodno pozorište gde su gledali predstavu Slovenačkog narodnog gledališća iz Maribora "Građanin plemić".

Pored pohvala, polaznici su izneli i neke predloge kako da se rad na seminaru unapredi - seminari bi, smatraju učesnici, trebalo duže da traju, na njima treba da učestvuju i ljudi iz cele Srbije, a ne samo iz Novog Sada i Vojvodine, potrebno je više podsticati polemički način izlaganja i komuniciranja i, napokon, potrebno je obratiti pažnju na polaznike koji se retko javljaju za reč.

Tokom drugog dana seminara sa učesnicima je razgovarala novinarka Dnevnika, a reportaža sa seminara je objavljena u nedeljnom izdanju novina 28. oktobra 2007. U istom listu objavljen je intervju sa Žarkom Koraćem. Predsednica Odbora Sonja Biserko je dala izjavu Beti. Informacije o održavanju seminara objavljene su u Dnevniku, Građanskom listu, TVNS i Radiju 021.

U radu drugog po redu seminara učestvovali su mladi ljudi iz Novog Sada, Vršca, Rume, Zrenjanina, Beočina i Bele Crkve.

Seminar Helsinškog odbora je organizovan u okviru projekta "Promovisanje multietničkog identiteta Vojvodine", koji se realizuje zahvaljujući razumevanju i podršci EU.