Mislim da je u
svom angažmanu u regionu Evropska unija došla do tačke kada je potreban novi pristup
zemljama koje godinama nastoje da ispune kriterijume za sticanje kandidatata.
Zašto smatram da je taj novi pristup od kardinalnog značaja za
napredak celog regiona i njegove odnose sa Unijom?
Pre svega zato što su teme o kojima će se razgovarati u radnim grupama
- saradnja u oblastima sloboda, bezbednosti, pravosuđa i integracije građana - vrlo
bitne u razmatranju procesa integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.
Međutim, da bismo dobili pravu predstavu o ovim temama treba da imamo i
potpuno jasnu predstavu o aktuelnoj situaciji u regionu.
Ta je situacija, nažalost, zabrinjavajuća, jer u nekim zemljama
regiona još uvek nisu stvorene elementarne predpostavke za istinsku demokratsku
konsolidaciju i, time, istinsku normalizaciju odnosa sa susedima.
Kakvo je stanje u ovom trenutku?
Bosna i Hercegovina je blokirana unutrašnjom krizom na koju presudno
utiče politika zvaničnog Beograda.
Makedonija još uvek nema snage za otvaranje ozbiljnog dijaloga sa
Grčkom. Problem odnosa dveju zemalja - koji sputava identitet Makedonije kao države -
urušava poziciju Makedonije u odnosu na EU, ali i na region.
Slično je i sa Kosovom. Savetodavno mišljenje Međunarodnoga suda
pravde u Hagu je potvrdilo legalnost kosovske nezavisnosti, ali nije promenilo odnos
Srbije prema Kosovu. Izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima zadao je težak
udarac kredibilitetu kosovske države.
Crnogorcima se još uvek ne priznaje identitet, ali se Crna Gora ipak
sve više demokratski konsoliduje i situacija u toj zemlji je bolja nego u nekim drugim.
Crna Gora se sigurnim koracima kreće ka NATO i EU, i to brže od Srbije.
Dame i gospodo,
Treba imati u vidu da se ovde radi o dva paralelna procesa. O procesu
državne konsolidacije i procesu tranzicije novih država u višepartijski demokratski
sistem i tržišnu privredu.
Oba se procesa odvijaju sporo, isuviše sporo.
Prvi proces je u nekim zemljama - kako sam već naznačila - vrlo
fragilan i opterećen etničkim tenzijama.
Što se tiče demokratske tranzicije, prevagu još uvek odnose
autoritativne prirode društava, premda su u njima formalno uspostavljeni višepartijski
sistemi.
Mnogo toga što je postignuto u prošlosti napušta se u ime "novih
vrednosti", dok se antikomunizam koristi kao paravan za promociju arhaičnih
nacionalnih ideologija.
Sve u svemu, uspostavljanje istinskog sistema demokratskih vrednosti,
političkog pluralizma i slobodnog tržišta nailazi na žestoke otpore.
Dame i gospodo,
Među najvećim preprekama suštinskom napretku regiona jeste odnos
Srbije prema susedima i, posebno, njena stalna pretenzija da u njima ostvaruje dominantan
uticaj.
Time politika zvaničnog Beograda sputava demokratsku konsolidaciju
njegovih suseda, uspostavljanje zaista produktivne regionalne saradnje i brže kretanje
regiona ka Evropskoj uniji i NATO.
Dve decenije nakon raspada SFRJ aktuelni politički lideri Srbije još
ne razumeju suštinski značaj regionalne saradnje u kontekstu evropskih perspektiva. To
nerazumevanje usporava rešavanje otvorenih pitanja među zemljama regiona, i to uprkos
intenzivnim regionalnim kontaktima, uključujući i one na najvišem nivou.
U Beogradu još uvek preovladava mišljenje da "granice u regionu
još nisu konačne".
To posebno pogađa Bosnu i Hercegovinu, jer zvanična politika Beograda
tamo potstiče i podržava status quo, ali i secesionističku politiku rukovodstva srpskog
entiteta.
U suštini, Beograd istrajava na Miloševićevom regionalnom projektu,
ali ga danas sprovodi "drugim sredstvima".
Srbija je takođe jedina zemlja u regionu koja se još nije opredelila u
pogledu vlastite budućnosti. Još nije odlučila da li je njena budućnost u Evropi ili
na takozvanom Istoku. Srpska pozicija je još uvek "negde između".
Dozvolite da vas podsetim na nedavna zbivanja koja su izazvala veliku
zabrinutost u regionu. Ona ilustruju neiskrenost srpske politike prema regionu i ambicije
Srbije da utiče na unutrašnje situacije u suverenim državama.
I pored izvesnog napretka ostvarenog u saradnji tužilaštava za ratne
zločine u regionu, nedavno otvaranje slučajeva Ganić, Jurišić, Purda, Divjak i Žuta
kuća daju razloga za veliku zabrinutost. Očito da Beograd i dalje nastoji da
reinterpretira istoriju rata devedesetih, jer su sve ove situacije provocirali JNA i
srpske snage.
Drugo se odnosi na predstojeći popis stanovništva u Srbiji i regionu.
Na delu je nova strategija, a to je da očuvanje i jačanje odnosa između matice i
takozvane dijaspore, i matične države i Srba u regionu. U tom se kontekstu Crna Gora i
dalje percipira kao privremena tvorevina.
U celini, na žalost, u regionu je poslednjih godina zabeležen trend
političke i ekonomske regresije.
Svakako da je, što se ekonomske situacije tiče, region pogodila i
globalna ekonomska i finansijska kriza.
No, ipak, unutrašnji problemi u svakoj pojedinačnoj zemlji regiona i
politika Beograda osnovni su uzroci blokade i stagnacije društava u regionu.
Tačno, mnogo toga se promenilo zahvaljujući naporima Evropske unije i
njenoj politici uslovljavanja. Ali, Zapadni Balkan nije iskoristio svoje potencijale jer
se našao u klopci ili blokadi kako regresivnih i neodgovornih politika i svojih
političkih elita, tako i sveprisutne korupcije.
Sve je očiglednije da region nema kapaciteta, političke volje,
političke odgovornosti i političke kulture, koje od njega očekuju evropska agenda,
standardi i kriteriji.
Upravo zato smatram da je potreban sasvim novi pristup regionu i da
angažman EU treba da bude mnogo intenzivniji i direktniji, a strategija kreativnija.
Znam da je mnogo lakše reći nego uraditi. Pa, ipak, ubeđena sam da je
jedini način da se preokrenu sadašnji negativni trendovi da sve zemlje regiona što pre
dobiju status kandidata. Uslovljavanjima uglavnom treba izložiti one koji opstruiraju
reforme na domaćem i regionalnom planu.
Isto tako, i to posebno kada se radi o Bosni i Herzegovini, članstvo u
NATO je vitalno za Aktivnosti i stabilnost, ali i za stavljanje tačke na pitanje granica
i državnosti u regionu.
Na kraju - a imajući u vidu teme kojima se bave radne grupe - dozvolite
da istaknem da agende političkih elita i građana regiona nisu nužno podudarne.
Ustvari, status kandidata podudara se sa željama većine stanovništva
zemalja Zapadnog Balkana, pritisnutih ogromnim ekonomskim i socijalnim problemima.
I to ne samo zbog predpristupnih fondova, mada oni jesu važni. Status
kandidata bi ohrabrio građane da preuzmu odgovornost u rešavanju svojih najvećih
problema. Predpristupni fondovi i status kandidata, zajedno, mogu biti od pomoći da se
spreči novi talas socijalne radikalizacije.
Istovremeno, veoma je važno svakom građaninu regiona približiti
evropske ideje, koncepte i vrednosti.
To nije lako, jer i sama Evropa, između ostalog, sada preispituje neke
svoje koncepte.
Ali se u svemu tome uvek mora insistirati da pravna država, poštovanje
ljudskih prava i demokratski pluralizam konačno postanu sastavni delovi svih ovih
društava.
Konačno, važno je da Balkan počne da se oseća delom samo jedne
evropske porodice i da, u svojim okvirima, region i pojedinačne zemlje, kao i sami
građani počnu da tragaju - ako ne za najboljim, onda za najoptimalnijim - rešenjima za
osvarenje svojih vitalnih interesa. |
