SRBIJA 2008: LJUDSKA PRAVA, DEMOKRATIJA I - NASILJE

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je i ovog puta nastojao da analizira ukupnu političku, društvenu i ekonomsku atmosfera u kojoj su se u protekloj, 2008. godini promovisala i štitila prava.

To što je Srbija vodila ratove u kojima "nije učestvovala" delimično i do današnjeg dana objašnjava visok stepen nasilja u svim sferama života. Nasilje je i posledica odsustva odgovorajućih mera za tretiranje trauma i frustracija, posebno mladih ljudi. A nekažnjivost i neadekvatna osuda zločina tokom dvadeset godina ustoličili su model nasilja kao dominantan i društveno opravdan. Negativan odnos prema Haškom tribunalu, i njegovo stalno podrivanje i omalovažavanje - uprkos delimičnoj saradnji - sprečili su da se barem u izvesnoj meri uspostave civilizacijski odnos prema zločinu i moralnim vrednostima. Izostanak primene mehanizama tranzicione pravde, kao jedinog načina da se napravi raskid sa represivnim režimom iz devedesetih godina prošlog veka, onemogućili su istinski napredak, pre svega u domenu moralnih standarda neophodnih za normalno funkcionisanje društva i države. Ovo se, između ostalog, konstatuje u najnovijem godišnjem izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Mnogi problemi proizilaze i iz činjenice da u Srbiji nema konsenzusa oko kulturnog obrasca i sistema vrednosti, jer nema konsenzusa oko redefisnisanja nacionalnog programa. Uprkos faktičkom porazu, anahroni nacionalni program još nije napušten, što Srbiju i dalje čini nedefinisanom državom. Nedefinisano pitanje Kosova stavlja je u poziciju nezaokružene države - a najveću cenu te "nezaokruženosti" plaćaju institucije kojima javnost ionako sve manje veruje.

Osvrćući se na proteklu godinu, izveštaj navodi da su građani, sa svoje strane, jasno potvrdili da svoju perspektivu vide u evropskim integracijama, dok se politička elita kretala između neutralnosti sa osloncem na Rusiju i očekivanja solidarnosti i pomoći Evropske unije. Istrajavala je na teritorijalnim pretenzijama, prvenstveno prema Republici Srpskoj, što je radikalizovano nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Takva ambivalentna strateška orijentacija blokirala je političku energiju i Srbija je propustila šanse koje je mogla da iskoristi kao kompenzaciju za Kosovo.

U godišnjem izveštaju "Srbija 2008: Ljudska prava, demokratija i - nasilje" Helsinški odbor podseća da je za društva koja karakteriše visok stepen društvene konfliktnosti i neintegrisanosti, ne samo etničke već i znatno šire - kakvo je srbijansko - od izuzetne važnosti da smanjuju potencijale za konflikte i stvaraju uslove za povoljan razvoj i stabilnost. Za srbijansko društvo - u 2008. ali i ovoj godini - evroatlantska perspektiva je mogući kohezioni faktor za mobilizaciju društvene energije, što potvrđuje i činjenica da je potpisivanje SSP sa EU aprila 2008. godine praktično i obezbedilo pobedu proevropskom bloku. Nažalost, neizvesnost oko pristupanja Srbije NATO će i u narednom periodu stvarati tenzije.

Srbija praktično još nije pristupila sistematskoj i dugoročnoj institucionalnoj izgradnji društva kompatibilnog sa EU. Zato je neophodno da se Srbija što čvršće veže za evropske integracije kako bi se postupno stvarala veza koja će dovesti i do kvalitativnih pomaka. Bez ozbiljnijeg angažmana EU, Srbija će se teško pomerati u pravcu evroatlantskih integracija. Globalna, ali i unutrašnja kriza, su okolnosti koje mogu dovesti do sazrevanja odluke unutar društva da je to i jedini valjani pravac kojim zemlja treba da se kreće.

Na preko 500 stranica teksta, izveštaj Odbora za 2008. godinu, pored uvoda pod naslovom "Bez konsenzusa o sistemu vrednosti", pokriva oblasti grupisane u sledeća poglavlja - "Društveni kontekst - ksenofobija, rasizam i netolerancija", "Mehanizmi državne prinude", "Sloboda vere", "Pravni sistem", "Ekonomski i socijalni kontekst", "Bauk decentralizacije", "Nacionalne manjine", "Mediji", "Odnosi sa susedima" i "Odnosi sa svetom".

Helsinški odbor u godišnjem izveštaju za 2008, između ostalog, preporučuje Narodnoj skupštini, Vladi i ministarstvima Republike Srbije:
- Promenu odredbi Ustava iz 2006, koje ograničavaju približavanje Srbije evroatlanskim integracijama i usklađivanje sa evropskim standardima (na primer, odredbe koje se odnose na nezavisnost sudske vlasti, slobodu mišljenja, teritorijalnu organizaciju, predsednika Republike, a posebno odredbu kojom se propisuje procedura bilo kakve promene Ustava). Donošenje zakona o izborima koji bi obezbedio veću samostalnost članova parlamenta i smanjio uticaj političkih partija.
- Promenu postojećeg Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi radi većeg i neposrednijeg učešća građana u kreiranju za njih važnih odluka.
- Intenzivnu i stalnu kampanju vlade za toleranciju, protiv rasizma i diskriminacije, i promociju ljudskih prava kroz obrazovni sistem i medije.
- Primenu u praksi svih međunarodnih dokumenata koje je država ratifikovala i hitnu ratifikaciju potpisanih konvencija.
- Prihvatanje sugestije komesara za ljudska prava Saveta Evrope i usvajanje sveobuhvatnog nacionalnog plana za ljudska prava u koju bi se uključila i nevladine organizacije.
- Stvaranje društvene atmosfere u kojoj se štite i ravnopravno tretiraju sve manjinske grupe, gej grupe i pojedinci, kao i branitelji ljudskih prava. Blagovremeno reagovanje na sve oblike "govora mržnje" i sankcionisanje "govor mržnje" političara i drugih javnih ličnosti koji svojim delovanjem uspostavljaju standarde.
- Hitno usvajanje zakona o nevladinim organizacijama i uspostavljanje efikasne saradnje sa civilnim sektorom.
- Pružanje javne podrške svim nezavisnim institucijama (pre svega, kancelarijama zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja).
- Promovisanje rada MKSJ i adekvatnu interpretaciju njegovih presuda u javnosti.
- Podršku uspostavljanju etičkih standarda u novinarstvu, naročito kada je reč o medijima koji imaju nacionalnu pokrivenost, i zaštitu novinara koji su često izloženi šikaniranju zbog objektivnog izveštavanja. Formiranje Saveta za medije koji bi štitio građane od neodgovornog pisanja medija.
- Aktivnu politiku Vlade za uključivanje manjina u širu političku, ekonomsku i kulturnu zajednicu Srbije. Ovo se posebno odnosi na ekonomsko uključivanje manjina kao što su Romi, Albanci i Bošnjaci, odnosno one manjine koje su nastanjene u nerazvijenim regionima. Hitno donošenje zakona o nacionalnim savetima.
- Izmene Zakona o verskim zajednicama, kao i Pravilnika, koji sada omogućuju gotovo potpunu proizvoljnost izvršne vlasti.
- Implementaciju Strategije za mentalno zdravlje i kontrolu njenog sprovođenja. Izradu nacrta zakona za zaštitu prava osoba sa poremećajima u mentalnom zdravlju i zakona o socijalnoj zaštiti, i obezbeđivanje uslova za vaninstitucionalno lečenje i smeštaj svih korisnika kojima zdravstveno stanje to dozvoljava.
- Promociju razvoja nerazvijenih regiona kroz poboljšanje infrastrukture, smanjenje siromaštva i regionalnu stabilnost, posebno u Sandžaku.
- Poboljšanje odnosa sa svim susedima, što je i uslov za priključivanje evropskim integracijama. Od posebnog značaja bi bila promena stava Srbije prema BiH.
- Donošenje novog zakona o policiji, kako bi se nastavile reforme, kao i donošenje novog zakona o BIA i ostalim obaveštajno-bezbednosnim službama.
- Formiranje Kancelarije Saveta za nacionalnu Aktivnosti, kako bi ovo telo moglo normalno da funkcioniše i kako bi se njegove odluke sprovodile u praksi.

Preporuke Odbora međunarodnoj zajednici su sledeće:
- U sadašnjoj situaciji, bez uslovljavanja od strane EU za brži prijem Srbije, kao i Bosne i Hercegovine i Kosova. U Srbiji, pored Vlade, veći oslonac na građane koji su jasno pokazali da svoju budućnost vide u Evropi.
- Posebna pažnja i podrška malim i srednjim preduzećima, lokalnim upravama, asocijacijama mladih, kako bi se dugoročno jačao unutrašnji potencijal za demokratizaciju.
- Veća podrška civilnom sektoru, posebno organizacijama za ljudska prava, kao autentičnim promoterima evropskog vrednosnog sistema.
- Ubrzano stavljanje Srbije na belu šengensku listu.
- Kontinuirano praćenje stanja ljudskih i manjinskih prava, posebno u multietničkim delovima Srbije.
- Podrška nezavisnim medijima čija je uloga u procesu demokratizacije nezaobilazna.
- Podrška decentralizaciji i regionalizaciji Srbije, kao bitnim pretpostavkama demokratizacije.
- Podrška evropskoj orijentaciji Vojvodine (EU) koja može biti model za ostale regione u Srbiji.

Izveštaj za 2008. godinu, štampan na srpskom i engleskom jeziku, objavljen je zahvaljujući pomoći Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava.