Vehabije
pred sudom
Pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu vode
se dva predmeta protiv vehabija. U prvom predmetu koji je procesuiran,
optužbom je obuhvaćeno 15 lica, jedno od tih lica je u bekstvu, ali je u
ekstradicionom postupku i najverovatnije će uskoro biti pred sudom.
Drugim predmetom, obuhvaćena su četiri lica, odnosno u
početku, pet lica. Zbog nedostatka dokaza jedno lice je pušteno na
slobodu. Međutim, suprotno Zakonu o krivičnom postupku, nije doneto
rešenje da se odustalo od daljeg gonjenja tog lica, tako da je status
tog lica još uvek neizvestan.
Slučaj "vehabija" široj javnosti je postao poznat 16.
marta 2007. godine kada su lokalne televizije i sve značajnije
televizije u zemlji, prenele informaciju da su na području Sandžaka, tj.
teritorija opština Novi Pazar, Sjenica i Tutin, na planini Ninaji,
pronađeni teroristički kampovi i veća količina naoružanja, kao i da su
tog dana lišena slobode četiri lica, koja su, inače, "vehabije" iz Novog
Pazara. Njihove fotografije sa svim bližim podacima, iste noći obišle su
celu Srbiju, pa i susedne zemlje. Nekoliko dana to je bila udarna vest u
svim medijima. Hajka za pripadnicima ehli sunet - a trajala je i
narednih nekoliko meseci, tako da se u pritvorskoj jedinici Centralnog
zatvora u Beogradu vrlo brzo našlo 14 lica. Inače, prilikom jedne od
akcija žandarmerije i pripadnika policijskih snaga, jedan mladić je
izgubio život.
Neposredni povod za pretragu terena na planini Ninaja
od MUP, bila je dojava da se u noćnim satima na tom lokalitetu čuje
rafalna paljba, te da su građani uznemireni. Pretragom terena 16. marta
2007. godine, nađeno je 16 puščanih i pištoljskih čaura. Kasnijim
veštaćenjem, tokom istrage, utvrđeno je da te čaure nisu ispaljene iz
naoružanja koje je pronađeno u blizini tog takozvanog kampa. Nije
utvrđeno ni da li je iz naoružanja koje je nađeno u blizini kampa
pucano. U pretragu terena na planini Ninaja bilo je uključeno između 40
i 50 službenih lica Policijske uprave Novog Pazara, Tutina i Sjenice i
to sa punim naoružanjem tj. sa "dugim cevima", što svedoci o značaju
koji je pridat toj akciji.
U pretrazi su nađena tri improvizovana šatora, nijedan
nije bio klasični, ili vojni šator. Pronađen je jedan improvizovani
poljski wc, takođe opasan platnom, izvesna količine vode, i sredstava za
higijenu. U jednom udubljenju u zemlji koje optužba naziva i tretira
"pećinom", pronađena je i izvesna količina naoružanja.
Optužba u ovom krivičnom predmetu stavlja na teret
optuženima "da su stvorili organizovano zločinačko udruženje
međunarodnih razmera radi sticanja verske i političke moći, uz spremnost
da se primenjuje nasilje i zastrašivanje, da su planirali delatnost
udruživanjanja u dužem vremenskom periodu radi vršenja krivičnog dela
terorizam", iz člana 312. Krivičnog zakonika Srbije, "sa ciljem da
koordiniranim akcijama, a u nameri da ugroze Aktivnosti Republike Srbije
izazivaju eksplozije i preduzimaju druge opšteopasne radnje i druge akte
nasilja i time izazivaju sejanje straha i nesigurnosti kod građana".
Optužba ih tereti da su "održavali više sastanaka radi formiranja
zločinačkog udruženja, da su radili na njegovom omasovljavanju i da su
uspostavili bliske veze sa istomišljenicima iz susednih zemalja i u više
zemalja širom sveta." Dalje se kaže da su "od njih pribavljali sredstva
za nabavljanje oružja, municije, vojne opreme, sanitetskog materijala i
hrane, prikupljali pisanu literaturu i kompjuterske fajlove sa
filmovima, fotografijama i tekstovima u kojima su veličali do sada
izvršene terorističke akcije širom sveta, vršili su odabir ciljeva za
terorističke akcije na teritoriji Republike Srbije".
Ovakva optužba stvorila je izuzetno nepovoljnu sliku o
samim pripadnicima ehli sunet-a, a zatim i prema pripadnicima celokupne
islamske populaciuje u Sandžaku. Zbog izveštavanja medija, posebno
pisanih, koji su na naslovnim stranama prikazivali objekte u Beogradu,
kao što su Beograđanka, Narodno pozorište, hotel "Park" i ambasada SAD,
kao planirane ciljeve terorističkih akcija, stvoren je utisak da su
optuženi u ovom krivičnom predmetu ozbiljni teroristi, te da ih treba
osuditi na dugogodišnje kazne zatvora. Koristeći njihove fotografije, uz
retoričke manipulacije, ovi mladi ljudi su predstavljeni kao državni
neprijatelji. Međutim, za ove, navodno značajne ciljeve terorističkih
akcija, kao i neke druge ciljeve u Novom Pazaru koje optužnica tretira,
apsolutno nema nikakvih valjanih dokaza, pa čak ni indicija da se tako
nešto moglo dogoditi.
Većina optuženih nikada nije bila u Beogradu, tako da
uopšte i ne znaju kako izgledaju ti objekti, a kamoli gde se nalaze.
Optuženi, u čijem su računaru, navodno, nađene fotografije ovih
objekata, na pitanje "da li zna šta predstavlja Beograđanka, odgovara:
"To je verovatno neka lijepa kuća"! Radi se o mladiću koji u svom
računaru ima između 2500 i 3000 raznih fotografija, ali je optužba
pomenute fotografije istrgla iz konteksta i napravila konstrukciju da su
to planirani ciljevi terorističkih akata. U daljoj razradi optužbe,
tretiraju se reči pojedinaca iz neformalnih razgovora lica lišenih
slobode. Bez prethodnog upozorenja na zakonska prava lica lišenog
slobode i obaveštenja da se sve što izjavi može uzeti kao dokaz protiv
njega, tokom prevoza od sela Vučinića, gde su lišena slobode prva
četvorica, do Novog Pazara, sa njima je započet neformalni razgovor.
Razgovor je tekao normalno, do momenta kada je ispitivač upitao lišenog
slobode: "Prijatelju, šta ti žena radi dok si ti po brdima?" Revoltiran
i isprovociran postavljenim pitanjem, lišeni slobode odgovara da "on
njemu nije nikakav prijatelj, već da mu je neprijatelj". Kada ga ovaj
pita, kako se zove, on mu odgovara: "Ja sam za tebe Bin Laden". Ovako
izgovorene reči lica lišenog slobode upotrebljene su u konstruisanju
optužnice i određivanju pravne kvalifikacije. U nedostatku dokaza za
ovakvu optužbu, kao dokazna sredstva koriste se svedoci. Svedoci ovih
događaja nisu mogli biti drugi, do policijski službenici koji su tog
dana vršili pretragu terena i onih koji su transportovali ova lica do
Novog Pazara. Naknadno se sačinjavaju službene beleške, umesto
propisanih zapisnika o ispitivanju optuženih u prisustvu branilaca,
naravno, i dokazuje se optužba o zločinačkom udruženju koje je imalo za
cilj vršenje terorističkih akcija.
U suštini, ovaj krivični predmet kojim su optuženi
predstavljeni kao državni neprijatelji, ne može se posmatrati izvan
konteksta u kojem se region Sandžaka nalazi. Beograd pokušava da preko
ovog slučaja potvrdi tezu da je "islamski fundamentalizam" odgovoran za
raspad Jugoslavije i da je konstatna pretnja stabilnosti Srbije.
Pripadnici ehli sunet-a koji su se pojavili u Sandžaku
u početku su bili miljenici islamske zajednice, da bi u nekom kasnijem
periodu došlo do izvesnih nesporazuma ili neslaganja. Ta neslaganja koja
imaju isključivo religijski karakter, kulminirala su u novembru 2006.
godine kada je došlo do pucnjave u džamiji posle molitve, a nakon toga i
ranjavanja trojice pripadnika ehli sunet-a ispred same džamije u Novom
Pazaru. Nadležni državni organi su verovatno neozbiljno shvatili ceo
ovaj događaj pa su počinioci ovog krivičnog dela koje bi trebalo
tretirati kao ubistvo u pokušaju i to trostruko, kaznili izuzetno blago.
Za razliku od toga, petnaestorici svedoka tog
događaja, bez obzira na veroispovest, koji su se prijavili da svedoče na
zahtev radnika Policijske uprave - radi se, inače, o pripadnicima ehli
sunet-a - izrečene su im zatvorske kazne od 15 do 25 dana, zbog navodnog
kršenja javnog reda i mira. Nesumnjivo je da ovde leže koreni svih
daljih zbivanja koja dovode do procesuiranja krivičnog predmeta
vehabija. Država je mogla sve to da spreči, ali iz nekih razloga nije
htela ili je pak, na sve to nespretno reagovala. No, njena najveća
greška se manifestuje upravo sada, u predmetu vehabija, jer je,
nesmotreno ili namerno, ušla je u arbitriranje u nesporazumu koji je
nastao u okviru islamske veroispovesti.
Arbitriranje je prevela na krivično-pravni teren i to
"protiv ustavnog uređenja i vršenjem terorizma", za šta nema valjanih
dokaza. Iako su svi optuženi u ovom predmetu naglašeno verski
opredeljeni i, u principu, miroljubivi ljudi, manipulacijama i
radikalizacijom oni već 26. meseci leže u pritvoru bez valjanih
zakonskih razloga. Osnovni razlozi koje sud navodi, jeste to što žive u
neposrednoj blizini sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i
administrativnom linijom prema Kosovu, odnosno da navodno mogu pobeći,
kriti se i tako dalje. Oni su još uvek u pritvoru. Očekuje se i
eventulna izmena optužnice, a presuda se očekuje u junu 2009. godine.
Maj 2009. |
