|
Ako je suditi po rezultatima lokalnih izbora nešto se pomera u
čvrstim pozicijama politike u Sandžaku. Pune tri decenije ideja
sandžačke autonomije bila je „sveta mantra“ koja obezbeđuje visok
politički rejting doslednim nosiocima. Prvenstveno stranci Stranci
demokratske akcije (SDA. Na izborima 2020. godine, ova stranka
predvođena Sulejmanom Ugljaninom je na lokalnom nivou spala na 18 %
biračkog tela i 9 odbornika u Novom Pazaru - znatno ispod Rasima
Ljajića i Muamera Zukorlića. Ljajić je odavno napustio retoriku
sandžačke autonomije, dok se kod Zukorlića zadržala u konceptu
moderne evropske prekogranične regije u duhu procesa evropskog
regionalizma.
Ugljanin je ideju autonomnosti u kampanji podupreo aktivizmom
nevladine organizacije ,,Kosovo za Sandžak',' pa su se uz bošnjačke
zastave mogle videti i albanske. Da li ovo znači da ideja Sandžaka
polako silazi sa političke scene budući da je Ljajić na ovim
izborima visoko nadmašio svoje protivnike sa udelom od 45 % biračkog
tela i 21 odbornikom? Zajedno, Zukorlić i Ugljanin, obuhvataju 41 %
biračkog tela sa 20 odbornika, pa je Ljajićeva pobeda je dominantno
vidljiva uz slogan sa kojim je išao u ove lokalne izbore ,,Evropski
Novi Pazar''. Reklo bi se da je ,,Evropski Novi Pazar'', progutao
ideju sandžačke autonomije.
Zbog čega se ovo dogodilo ako su ove parole bile okosnice izbora?
Naše je mišljenje da nisu bile i da su drugi elementi odlučivali
ishod izbora, ali se ne može ni odbaciti njihov udeo u kampanji koja
je vođena. Pre svega, odnos prema Ljajiću bio je određen odnosom
prema Vučiću, pa se očekivani uspeh prelio na Ljajića. U dijapazonu
stranaka i lidera koji su bili u ponudi, očito je Vučić bio
prijemčiviji od ostalih, pa je dvojac Vučić–Ljajić odneo ubedljivu
prevagu. Brigom tokom vanrednog stanja prema Novom Pazaru, Vučić je
stekao simpatije lokalnog stanovništva. Njegova problematična
prošlost je, ne samo izbledela već se njegov preobražaj sagledava
kao pozitivan.
U aktuelnim sandžačkim prilikama, ideja autonomije gubi na
atraktivnosti u odnosu na samu stvarnost i konkretne potrebe.
Ugljaninov odnos prema ovom pitanju ostaje na uobičajenoj
frazeologiji koja gubi na uverljivosti, dok prisustvo albanske
koreografije rastače bošnjačko nacionalno tkivo, a time i političko.
Sa druge strane ,,strateški sporzum'' sa Ljajićem, kojim su podelili
vlast na lokalnom nivou, kao i unutarnji sukobi, očito su otupili
ideološku i programsku oštricu SDA, stvarajući utisak frakcije koja
je izložena unutarnjem rastakanju i pukom preživljavanju. Time bi se
mogao objasniti aktuelni pad i gubljenje podrške u bošnjačkom
korpusu. Indikativan je odnos proturskog nedeljnika ,,Stav'' prema
Ugljaninu, gde je povodom nedavnog obeležavanja 30-godišnjice SDA u
BiH, među osnivačima istaknut Harun Hadžić, bivši predsednik SDA za
Crnu Goru, ali ne i Sulejman Ugljanin, predsednik SDA za Srbiju. Da
li se Ugljaninu u BiH zamera ovaj proalbanski kurs ostaje otvoreno
pitanje.
Mediji u BiH nisu naklojeni ni Zukorliću od kada se kandidovao za
reisa Islamske zajednice u BiH. Njegova kampanja je poprimila izgled
političke i bila je u duhu pitanja evropeizacije na koja Islamska
zajednica treba dati odgovor. Reakcije izvesnih krugova u Bosni bile
su da je Vučićev eksponent, s podrivačkim nakanama velikosrpske
politike. Napadi su očito imali uticaj kod dela glasača kao i
dešavanja oko Islamske zajednice u samom gradu. U odnosu na pobedu
prilikom izbora za BNVS /Bošnjačko nacionalno vijeće/, ovaj
rezultat, iako uvećan brojem glasova i sa još po jednim poslanikom
na republičkom i lokalnom nivou, ne predstavlja očekivani rezultat.
Nejasna ideološka pozicija pragmatičnog Ljajića koji ima dve stranke
za dva nivoa vlasti, čini sada Zukorlića liderom nacionalno-verske,
dok Ljajić ostaje liderom sekularne opcije.
Srpska lista ,,Aleksandar Vučić, Ivica Dačić - Za našu decu'', sa 12
% birača, dobila je 6 odbornika, jednog poslanika više u odnosu na
prošle izbore. PoznavaocI prilika tvrde da se značajan deo srpskog
biračkog tela priklonilo Ljajiću. Neodgovoran odnos prema epidemiji
u ekspanziji tokom kampanje sada je potvrđen većim brojem zaraženih
istaknutih političara, prvenstveno iz Ljajićeve grupacije. Verovatno
je to cena Ljajićevom zenitu podrške. Međutim, njegov ovogodišnji
rezultat niži je u odnosu na prethodne izbore za gotovo hiljadu
glasova, što se može tumačiti nedavnim napadima lidera srpskih
radikala na Ljajića. Sve ovo Ljajića prikiva za Vučićevu političku
sudbinu. Poredi li se broj osvojenih glasova na parlamentarnim i
lokalnim izborima vidi se blaga diskrepanca, pa bi se moglo
zaključiti da se Ugljaninu više veruje na parlamentarnom nego na
lokalnom nivou, a Zukorliću više na lokalnom nego na parlamentarnom,
dok Ljajić sa dve svoje stranke vešto balansira ova dva nivoa
vlasti. Sa 21 odbornikom od potrebnih 24, čini se da mu je Srpska
lista prirodni partner za formiranje lokalne vlasti, pa će izbor
partnera umnogome uticati na dalji tok i međusobne odnose stranaka.
Izlaznost od 47 % govori o većem procentu onih koji ne nalaze sebe u
postojećoj političkoj ponudi lidera i programa a broj od 613 glasova
na parlamentarnim izborima dodeljenih Čedomiru Jovanoviću /LDP/, u
odnosu na 786 dodeljenih SPS-JS, svedoči da u Novom Pazaru još uvek
građanska opcija ima svoje birače. Visok procenat neopredeljenih
ukazuje na nezadovoljstvo, što upućuje na potrebu i drugačijih
lokalnih ponuda. Iz svega se može izvesti zaključak da je Zukorlić u
blagom usponu, da je Ugljanin u vidnom opadanju, a da Ljajić, iako
nesporno dominantan gubi broj pristalica. Kako će sastav republičkog
parlamenta i međusobni osnosi uticati na lokalne prilike zasad je
rano govoriti.
Ljajić dominantno utiče na realnu sudbinu prostora koja se
ovaploćuje u okviru malih akcija i projekata prevashodnog urbanog
uređenja i šminkanja grada Novog Pazara. Paradoksalno, izgleda da je
u ovim okolnostima to dovoljno.
Šta konkretno za Novi Pazar to znači, posebno je pitanje. Zukorlić
je najavio obnovu stare čaršije koja će biti ,,lepša od one u
Sarajevu'' i izgradnju ,,malog Istanbula'' od Novog Pazara. Evropski
i orijentalni Novi Pazar izgleda tek ulaze u novi politički dijalog.
Ali, ovo je kulturološka, identitetska i stručna tema. Jedno je
sigurno: velika ideja sandžačke autonomije svodi se na male
hirurško-kozmetičke intervencije, bilo ,,zapadnog'' bilo
,,orjentalnog'' tipa kojima će ovaj istorijski i
kulturološko-jedinstveni grad, nekom vrstom plastične hirurgije
promeniti svoj izgled do neprepoznatljivosti.
Ako se već dotle stiglo, nek vam je sa srećom gospodo političari!
Ja, lično, vas ne bih upućivao da se ugledate ni na Beograd ni na
Istanbul već na Prizren. Njegova balkanska, vizantijsko-osmanska
ozarenost, na svu sreću, još uvek pleni.
28. jun 2020.
P.S. Dok je pisana ova analiza, Novi Pazar kupuje limene sanduke i
vreće kako bi sahranjivao mrtve. Kako će sve uticati na dalje
političke tokove sada je nepoznanica. Dok se politički akteri
međusobno optužuju, izbori će se pamtiti po svojoj mračnoj strani
gde kovid 19 neizostavno pobeđuje.
Tekst objavljen 13. septembra 2019. godine u specijalnom izdanju
dnevnog lista Danas „Sandžak“ |
