|
U poređenju sa napetom situacijom u istočnom Mediteranu, pažnju mi
nisu zaokupljala dešavanja na lokalnoj sandžačkoj sceni. Ipak,
slučajno naiđoh na kraći tekst potpredsednika Bošnjačkog nacionalnog
vijeća (BNV), Esada Rahića naslovljenog – ,,Dobra vakta za pogane
ljude’’. G. Rahić je inače doktor istorijskih nauka koji objavljuje
zanimljive tekstove vezane za pojedine crtice istorije, često
senzacionalnih sadržaja. Tekst je kratak, pa ga vredi preneti u
celini. ,,Sandžački Bošnjaci su narod bez budućnosti. Dotakli smo
moralno dno. Od brata pravimo dušmanina, od dušmanina brata. Od nas
se stide naši preci. Nas će Allah Uzvišeni pustiti niz vodu.
Sposobne ljude guramo na dno, a moralni šljam forsiramo. Da bi
napredovao moraš da budeš rđa od čoveka. Došli smo do nacionalne
predkjametske faze. Sve predskazane grijehe smo već počinili. Samo
smo jaki kad treba da udarimo jedni na druge. Za vlast bi dali i oca
i majku. Postali smo svi ponizne Vučićeve sluge i on raspoređuje
gdje će ko u Sandžaku da vlada. Sram nas bilo’’.
Nakon poziva pomenutog BNV političkim subjektima Bošnjaka za
,,objedinjavanjem izbornih rezultata’’, i neuspehom da se naprave
postizborne koalicije koje bi preuzele lokalnu vlast i formirale
jedinstveni bošnjački poslanički klub u Skupštini Republike Srbije,
razumljivo je razočarenje pomenutog potpredsednika BNV. Ali ovu
situaciju ipak treba malo pažljivije analizirati. Političke stranke
su subjekti koji se bore za vlast kako na lokalnom tako i na
republičkom nivou. Tek u kombinaciji ova dva nivoa vlasti dolazi do
opipljive stvarne političke moći. Pred izborom - manjinska opozicija
ili realna vlast u zagrljaju sa vladajućom strankom, ovi subjekti su
izabrali ovu drugu opciju. Stoga valja i pomenuti poziv BNV
posmatrati ne kao cilj da se napravi ,,nacionalno jedinstvo’’, već
kao sredstvo da se izvrši pritisak na Vučića, prevashodno Sulejmana
Ugljanina. Međutim, ono na šta BNV nije računalo jeste njegovo
delegitimisanje neuspehom ovakvim političkim činom. Pokazuje se da
ova institucija ne samo da nema nikakav uticaj na političke stranke,
već i nikakav ugled kao samostalno političko telo, jer je ovaj poziv
bio politički gest. Naravno, ono po svojoj definiciji nije političko
telo. Ono je konsultativni organ vlade, i u tome je suština. Kad bi
se nekim slučajem, hipotetički, kandidovalo za političke izbore –
kako bi prošlo? BNV bi se trebalo baviti kulturom, obrazovanjem ,
informisanjem i jezikom, a ne politikom i pozivanjem lidera u
regionu da uspostavljaju bošnjačko jedinstvo. Politička zrelost je
ipak nešto više.
Međutim, istina je da je Vučić postao neprikosnoveni gospodar
bošnjačkih političkih stranaka. Sad je svaki lider dobio po svoju
opštinu pa će imati prilike da se pokaže, a Vučić je dobio uhodanu
infrastrukturu za presedničke izbore. Nema dileme,
sandžačko–bošnjačko izborno telo će svoje glasove podariti Vučiću,
čini se i srpsko-sandžačko telo koje je tako uvezano sa bošnjačkim
na lokalnom nivou. U pitanju je samo čist politički račun. Ono što
nije do kraja jasno je, kako će se lokalni subjekti uvezati sa
republičkim nivoom vlasti. Dakle, pitanje je hoće li doći do ikakvih
promena u sastavu Vlade kad su sandžački kadrovi u pitanju. Tako je
ovih dana jedan lekar iz Rasimovog (Ljajić) tabora postao državni
sekretar u Ministarstvu zdravlja, ali nije baš najjasnije hoće li
Ljajić i ovaj put ostati na ministarskoj poziciji, iako je sam rekao
da to više neće biti. Ili, hoće li možda Muamer Zukorlić biti novi
ministar u nekom ministarstvu, jer je njegova stranka izrazila
spremnost za, ili odgovorno učešće u vlasti ili će postati
opozicija. Biti fikus je ne samo nezahvalno već i preskupo za
stranku u vidljivom usponu. Ugljanin, naravno može biti srećan da se
uspeo dokopati bar vlasti u Tutinu s ostvarenim izbornim
rezultatima. Ipak nije bez šansi da u narednom periodu popravi svoj
rejting. Čini se da je Ljajić ipak u najnezavidnijoj situaciji
uprkos više nego dobrim rezultatima na izborima. Problemi sa
smrtnošću vezanih za pandemiju korone i prilikama u Medicinskom
centru u Novom Pazaru, njegovu poziciju čine veoma osetljivom. U
ovoj instituciji su se otvorila mnoga pitanja i čini se da je centar
postao bojno polje mnogih interesa, ali i realnih problema koji tu
postoje. Kako bude rešavao ova pitanja tako će i trasirati svoju
dalju političku budućnost. Stoga pitanje, hoće li i ovaj put ostati
u Vladi kao ministar nije pitanje ni principa ni volje već nasušne
potrebe. Pa čak i da se u ovoj vladi nađu dva ministra Bošnjaka iz
dve političke opcije, to neće doneti željeni mir u Sandžaku. Veliki
broj mrtvih i stanje u ovoj medicinskoj ustanovi trajno će
pritiskati političku i moralnu svest lokalnog stanovništva. Sve ovo
čini novu situaciju na lokalnoj političkoj sceni koja više neće
prolaziti u atmosferi idilične harmonije postignute dogovorima o
jedinstvu dve od tri dominantne bošnjačke opcije. Očito ulazimo u
politički složeniji proces u kojem će predsedniku Vučiću biti
neophodan istančaniji osećaj za pojedinačne stranačke interese,
prevashodno dve stranke predvođene Rasimom Ljajićem i Muamerom
Zukorlićem. Jer, ako je Srbija već u pretkampanji za predsedničke
izbore, a po svoj prilici jeste, važno je nemati opoziciju u
redovima bošnjačke populacije, ne samo iz simboličkih razloga.
Novi Pazar, 15. avgust 2020. |
