|
Rasprava o zaštiti ljudskih prava i
sloboda od nasilja i torture,
održana 22. januara 2025. godine,
koju je upriličio Helsinški odbor,
ukazala je na sledeće zaključke:
Srbija se nalazi u dubokoj
društvenoj, političkoj i
bezbednosnoj krizi. Osnovni faktori
rizika uključuju:
Odsustvo vizije i promene u
dosadašnjim politikama upravljanja
društvom; paralizu
institucija;endemsku korupciju i
povezanost organizovanog kriminala
sa delovima vlasti i poslovnog
sektora; medijski monopol
vlast;nepostojanje uslova za
demokratsku izbornu smenu
vlasti,ograničene kapacitete
sadašnje opozicije.
Studentski protesti predstavljaju
najsnažniji izraz pokretačke
energije za promene u Srbiji.
Međutim, odsustvo jasne vizije i
strategije održivog razvoja, kao i
ograničeni kapaciteti za upravljanje
krizom, uzdrmali su aktuelnu vlast,
koja je postala ključni faktor
produbljivanja krize i ugrožavanja
ljudske bezbednosti. Tome dodatno
doprinosi i propagandno podsticanje
parapolicijskih grupa povezanih s
organizovanim kriminalom na nasilje
nad građanima i političkim
neistomišljenicima.
Reakcije vlasti jasno potvrđuju da
aktivno učestvuju u zaoštravanju
društvenih tenzija, tolerišući, pa
čak i podstičući politički
motivisano nasilje. Ministarstvo
unutrašnjih poslova, tužilaštvo i
sudovi sprovode mere karakteristične
za vanredno stanje.
U nameri da podrže mirnu i
demokratsku tranziciju vlasti i
neophodne promene, učesnici rasprave
su:
1. Podržali Forenzičku inicijativu
za prevenciju torture u Srbiji
Cilj ove inicijative je unapređenje
sudskomedicinske ekspertize za žrtve
torture i zlostavljanja, naročito
onih koji se dešavaju u policijskom
sistemu Srbije. Inicijativa
uključuje:
podizanje svesti o neophodnosti
reformi bezbednosnog sektora,
posebno u oblasti ljudske
bezbednosti,
izveštavanje i saradnju sa Evropskim
komitetom za sprečavanje mučenja
(CPT), specijalnim izvestiocem
Ujedinjenih nacija, Zaštitnikom
građana i drugim relevantnim
institucijama i organizacijama
civilnog društva.
2. Pozvali na stvaranje nezavisnog i
stručnog mehanizma za praćenje i
izveštavanje o ugrožavanju ljudskih
prava i sloboda
Potrebno je uspostaviti sistematsko
praćenje i dokumentovanje slučajeva
nasilnog ograničavanja ljudskih
prava kroz: saradnju i umrežavanje
organizacija civilnog društva i
stručnjaka;podizanje svesti o
uzrocima i posledicama
radikalizacije, ekstremizma,
politički motivisanog nasilja i
terorizma; pružanje neposredne
pravne, medicinske (uključujući
psihološku) i druge pomoći žrtvama
nasilja i torture.
3. Pozvali na hitne mere za zaštitu
ljudskih prava i sloboda
Neophodno je preduzeti konkretne
korake ka zaštiti osnovnih prava
građana, uključujući: promovisanje
mirnog rešavanja sukoba i povratak
svih političkih aktera, posebno
vladajućih stranaka, u ustavne i
zakonske okvire; raspuštanje i
sankcionisanje parapolicijskih
formacija i tzv. partijskih grupa
koje podstiču radikalizaciju sukoba;
obustavu i sankcionisanje
neovlašćenih parapolicijskih i
paraobaveštajnih aktivnosti,
uključujući delovanje privatnih
medija koji neovlašćeno "otkrivaju i
raskrinkavaju
špijune":sankcionisanje medija koji
doprinose stvaranju toksične
društvene atmosfere i podstiču
nasilje.
Ovi koraci su ključni za obnovu
vladavine prava, zaštitu ljudskih
prava i osiguranje bezbednosti svih
građana Srbije. |
