|
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji izražava najdublju
zabrinutost i ogorčenje povodom ponovljenog zločina, sveštenika i
nadrilekara Branislava Peranovića. Svirepim ubistvom štićenika N. Z.
koga je navodno lečio od bolesti zavisnosti, Peranović je
istovremeno ogolio zaprepašćujuću državnu, crkvenu, zdravstvenu,
pravosudnu i generalno, društvenu nebrigu za najdelikatnije probleme
- živote i zdravlje građana.
Naknadna priznanja nadležnih, prvenstveno crkvenih
velikodostojnika o sopstvenoj saodgovornosti za "zločin pod okriljem
crkve" ne umanju odgovornost ostalih državnih i društvenih
institucija što se Peranović tek sad našao u zatvoru, gde čeka ishod
istrage o brutalnom zločinu koga je počinio. |
Za nasilno postupanje prema štićenicima - lečenje batinjanjem - u
Rehabilitacionom centru u sklopu manastira Crna reka, gde je bio
upravnik, a koje je pre tri godine šokiralo javnost, Peranović nije
kažnjen ni po crkvenim ni po građanskim (krivičnim) zakonima.
Nakon što je dobrovoljno napustioi Rehabilitacioni
centar Crna reka, Peranović je ustanovio sopstveni kamp pod nazivom
Pravoslavni centar za bolesti zavisnosti "Sretenje" u Jadarskoj
Lešnici kod Loznice. Kako se sada ispostavilo, očigledno po
"medicinskim standardima" koje je primenjivao i u Crnoj reci, a koji
su rezultirali tragičnim ishodom.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji smatra
da se povodom ovog slučaja u najkraćem roku javnosti moraju
prezentirati sledeći odgovori:
- Kako je bilo moguće da Branislav Peranović,
dobije dozvolu, ako je uopšte ima, za vođenje veoma specifične
zdravstvene ustanove?
- Zašto je vladika šabački Lavrentije tek sad
Peranoviću uskratio pravo da obavlja svešteničke dužnosti?
- Da li su ovakve, nasilne metode u skladu sa
Protokolom o saradnji na suzbijanju bolesti zavisnosti, koga su
u martu ove godine potpisali ministar policije Ivica Dačić i
patrijarh Irinej?
- Šta o ovakvim privatnim "zdravstvenim"
institucijama misli Ministarstvo zdravlja i na koji način
obavlja nadzor nad njima?
Helsinški odbor za ljudska prava podseća da
problem narkomanije u Srbiji, posebno među mladima, uključujući i
najmlađe ima zabrinjavajuće dimenzije. To je razlog više da mu se i
sa stanovišta zdravstvene struke, ali i društva u celini pristupi na
odgovarajući način. Izbegavanje odgovornosti, odnosno njeno
prenošenje na "dobrovoljce" među kojima ima i dosta predstavnika
crkve, samo je odraz opšte nebrige za najosetljivije i najranjivije
društvene grupe.
Helsinški odbor je svojevremeno ukazao na opasnost
voluntarističkog pristupa bolestima zavisnosti povodom zlostavljanja
istog sveštenika u kampu Crna reka. Podsećanja radi pogledati
Helsinški bilten br. 30 na sajtu Odbora
http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/HB-Br30.pdf |