|
Poštovani gospodine predsedniče,
Obraćamo Vam se sa pozivom da se javno odreknete titule četničkog
vojvode koja Vam je dodeljena 1993. godine na Romaniji.
Iako ta titula nema nikakvu vrednost i smisao, Vaš
gest bi bio od velikog značaja za Srbiju i srpski narod i za njihove
odnose sa drugim narodima i državama.
Osnovni uzrok svih aktuelnih
teškoća Srbije jeste njena nesposobnost da se odlučno distancira od
mračnih devedesetih godina, da istinski raskine sa mitovima i
zabludama jednog doba u kojem je došla u sukob sa celim
svetom.
Šta više, poslednjih nekoliko godina kao da se
događa povratak tim mitovima i zabludama, povratak na javnu scenu
onih koji su bili njihovi kreatori i realizatori a sa njima i
povratak politikanstva najniže vrste. Ako se ta tendencija kretanja
unazad hitno ne zaustavi, treba se bojati da će se Srbija ponovo
suočiti sa teškim iskušenjima. Vi niste jedini, ali Vi ste
najpozvaniji da se tom hodu unazad suprotstavite, da izvršite raskid
sa onim što nam kao narodu ne služi na čast i čega se stidimo. Uvek
je gest prve ličnosti u državi bio primer za ugled, a Vaš simboličan
raskid sa prošlošću bio bi ohrabrenje za mnoge druge koji to isto
žele da učine ali ne znaju kako će društvo na to gledati.
Uostalom, verujemo da se i Vi sami ne ponosite tom
epizodom Vašeg života. Šta god se danas u Srbiji mislilo o fenomenu
četništva, on će, u najmanju ruku, ostati diskutabilan i
kontroverzan, dok naši najbliži susedi o njemu, a naročito o
neočetništvu iz devedesetih godina, misle sve najgore. Veći broj
pripadnika neočetništva završio je na raznim sudovima pod optužbama
za ratne zločine, bacivši tako ljagu na sve nas. Ni Srbiji ni Vama
taj teret nije potreban. Mi ćemo svakako, kao narod, biti večno
odgovorni za zločine koje su naši sunarodnici počinili, ali i sebi i
drugima dugujemo bar to da stvari nazovemo pravim imenom i da za sva
vremena raskinemo sa onim što nas je obrukalo pred svetom. Nije ovde
reč o formalnom, pa zato i neiskrenom, izvinjenju i žaljenju, već o
javnoj i nedvosmislenoj osudi tog vremena, njegovih protagonista i
ideja koje su nas vodile u ratne avanture.
Konačno, gospodine predsedniče, Vi ste sami više
puta rekli da želite da budete presednik svih građana Srbije, na šta
Vas i Ustav obavezuje. Ali, dok god nosite tu vojvodsku titulu, dok
javno ne pocepate „svedodžbu“ o njoj, Vi to ne možete biti. Veliki
broj građana Srbije, ne samo potpisnici ovoga pisma, sebe
jednostavno ne želi da identifikuje sa četništvom i ne želi da ga
predstavlja neko ko pripada tom delu društva. To što oni nisu
glasali za Vas nije nikakav problem jer je podela biračkog tela
normalna pojava u parlamentarnoj demokratiji. Ono što nije dobro
jeste da se šef države i veliki deo društva razilaze oko osnovnih
vrednosnih opredeljenja. To nije dobro ni za Srbiju, ni za Vas, ni
za one koji misle drugačije. Ali, da bi se taj raskol prevazišao, Vi
ste dužni da učinite prvi korak odričući se onoga što Vas čini
predsednikom samo jednog dela Srbije.
Beograd, februara 2013.
Savez antifašista Srbije
Helsinški odbor za ljudska prava
Žene u crnom
Inicijativa mladih za ljudska prava
Grupa „Spomenik“
Predsednik političkog veća IV Vojvođanske
konvenvije Živan Berisavljević
Komitet pravnika za ljudska prava
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Fond „Biljana Kovačević Vučo“
Nezavisno drustvo novinara Vojvodine
Centar za evroatlanske studije |
