|
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji organizovao je drugu po
redu Školu spoljne politike “Normalizacija odnosa sa susedima i
mesto Srbije u svetu”, u Beogradu od 11. do 15. oktobra 2023.
godine. za studente, mlade profesionalce i novinare.
Škola je održana uz podršku Evropske unije i Ministarstva spoljnih
poslova i međunarodne saradnje Republike Italije.
Tokom četiri dana, predavači i učesnici su analizirali geostrateški
položaj Srbije i njene odnose sa susednim državama, EU kao mirovni
projekat, odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Balkana,
ulogu Rusije u aktuelnim međunarodnim okolnostima, Kinu i njen
međunarodni značaj, nove bezbednosne izazove u svetu, izveštavanje
medija o međunarodnim odnosima i međunarodnu pravdu.
Predavači su bili eksperti u oblasti međunarodnih i regionalnih
odnosa, spoljne politike i EU integracija:
Boris Varga, Jelica Minić, Srećko Đukić, Branka Latinović, Boško
Jakšić, Ivan Vujačić, Duško Lopandić Dragan Đukanović, i Seška
Stanojlović, Sonja Biserko i Branka Latinović i Jelena Stevančević.
Normalizacija odnosa sa susedima
Polaznike je sa osnovama spoljne politike Srbije na početku škole
upoznala Sonja Biserko, osnivačica i predsednica Helsinškog odbora
za ljudska prava u Srbiji. Normalizacija odnosa sa susedima postala
je dominantno očekivanje međunarodne zajednice, a Srbiji i preduslov
za članstvo u Evropskoj uniji. Najnovija prestrojavanja u
međunarodnim odnosima, uzrokovana ratom u Ukrajini, pred Srbiju i
njene susede stavljaju jasnija očekivanja i konkretne predloge za
finalizaciju postkonfliktne stabilizacije. U tom procesu su,
međutim, aktivni i akteri koji teže održavanju konfliktnog
potencijala i držanju regije u stanju permanentne zaostalosti.
Prof. dr Dragan Đukanović bavio se emancipacijom balkanskih naroda
od XIX do kraja XX veka i stvaranjem nacionalnih država. Teme:
nacionalna država i identitetske politike - slučaj Srbija; razlike
između zapadnih nation state i etnonacionalnih država Balkana;
ograničenja etnonacionalnih država; liberalne i tradicionalne
vrednosti, uključile su polaznike škole u aktivan dijalog od samog
početka.
O regionalnim odnosima, političkim protokolima i sporazumima o
ekonomskoj saradnji govorila je dr Jelica Minić.
Istakla je da su prve organizacije civilnog društva uspostavljale
veze u regionu i ostale ključni akteri regionalne saradnje. Kako bi
objasnila probleme regionalne saradnje govorila je o Berlinskom
procesu i Inicijativi Otvoreni Balkan, istražujući njihove
strukture, izazove i (ne)efikasnost. Rat u Ukrajini izazvao je
značajne podele u regionu, posebno nakon što Srbija nije podržala
sankcije Rusiji.
Prvi dan škole završen je predavanjem dr Ivana Vujačića koji je
govorio o 1990. godini i problem oporavka regiona koji se još nije
ostvario. Podelio je i nekoliko korisnih saveta za one koji
razmišljaju o karijeri u diplomatiji: imati diplomatske odgovore
prema svojoj okolini, sačuvati mirnoću, slušati više nego što
govorite, ne zaboraviti da je služenje bitno i da su ambicije vrlo
važne.
Nacionalizam kao dominantna ideologija u Srbiji
Drugi dan Škole spoljne politike protekao je vrlo dinamično.
Predavanje dr Borisa Varge na temu geostrateškog položaja Srbije, o
ukrajinskom ratu i novoj geopolitičkoj stvarnosti uključilo je sve
polaznike u rszgovor. On je istakao da je spoljna ad hoc politika
Srbije „četiri stuba“ neodrživa u svetu koji nastaje nakon rata u
Ukrajini. Da pitanje odnosa sa Kosovom treba rešiti, jer je uzročnik
autokratije u Srbiji i drži je u ruskoj sferi interesa, a Moskvi
omogućava izlaz na Zapadni Balkan. “Najveći problem Srbije je
nekonsolidovana demokratija, koja je državu vratila među autoritarne
režime”, smatra Varga.
“Zapad je odgovoran za stvaranje nedemokratskog režima
(stabilokratije) u Srbiji. Nacionalizam je tri decenije dominantna
ideologija, zato nema suočavanja sa prošlošću i odgovornošću za
ratne zločine počinjene 90-ih”, rekao je Varga.
Dr Duško Lopandić je govorio o mirovnom projektu EU, njenoj spoljnoj
i bezbednosnoj politici i vrednostima koje promoviše, zašto je EU
značajna za Srbiju i balkanske zemlje. Pričao je o nastanku EU,
strukturi, načinu donošenja odluka, koristima i troškovima članstva
u EU. Istakao je prednosti članstva u EU, naročito ekonomske: veću
ekonomsku stabilnost ulazak u režim svetske trgovine, pristup
razvojnim fondovima EU (oko 2 odsto BDP bespovratno godišnje). Za
kraj dana, o Kini, njenom međunarodnom značaju, Srbiji kao kineskom
habu za prodor u Evropu i projekltu Put svile, u, učesnici su
razgovarali sa novinarkom i dopisnicom zagrebačkog Vjesnika iz Kine,
Seškom Stanojlović.
Informacija je ključ diplomatskog posla
Novi bezbednosni izazovi u svetu, posebno u Evropi, bili su prva
tema trećeg dana Škole spoljne politike. Polaznici su od ambasadorke
Branke Latinović saznali više o multilateralnim organizacijama.
Istakla je značaj informacija u diplomatiji do kojih se dolazi iz
razgovora i kontakata, a ne javnog informisanja. Učesnike je najviše
zanimalo mišljenje o aktuelnom sukobu između Izraela i Palestine i
komentar na poistovećivanje Srba sa Palestincima zbog Kosova.
O ruskoj ulozi u novim međunarodnim okolnostima i aspiraciji da
povrati svoju globalnu ulogu govorio je ambasador Srećko Đukić.
„Ukrajina je definitivno raskrstila sa Rusijom i ne treba gajiti
iluzije oko toga, da je išta moglo da se uradi. Mmoglo je do ovog
rata, nakon njegovog izbijanja se ne može ništa učiniti. Zaista je
pitanje hoće li biti normalnih odnosa između njih. Ukrajina je
industrijski i vojno najrazvijenija Sovjetska Republika“.
Dan se završio posetom EU delegaciji u otvorenom razgovoru sa
direktorom političke sekcije Dirkom Lorenzom. Učesnici su imali puno
pitanja od toga koji je najteži zadatak koji Srbija treba da uradi
da bi postala članica EU, kako popularizovati ideju EU među mladima,
do sledećih koraka u dijalogu Beograda i Prištine.
Da li etika i novinarstvo mogu da sede za istim stolom
Novinar Boško Jakšić razgovarao je sa učesnicima škole o medijima i
izveštavanju o međunarodnim odnosima. Na koji način mediji formiraju
antizapadno iI antievropsko mnjenje, o internetu i društvenim
mrežama u kreiranju javnosti i kako izveštavati o spoljnim odnosima.
“Danas ne možemo govoriti o novinarstvu već o njegovoj istočnoj i
zapadnoj varijanti. Savremena medijska tehnologija ima dva lica –
olakšava širenje lažnih vesti, ali i omogućava njihovu lakšu
identifikaciju. Političari misle da se sloboda medija sastoji u tome
šta oni žele da čuju. Veruju da razotkrivanje njihovih grešaka
stvara probleme zemlji, pa je zato nepatriotska. Nekritički pristup
nije patriotizam već njegov surogat. Novinari ne treba da se bave
time da li će mediji nekome doneti profit ili štetu.”
Na temu tranzicione pravde, o medjunarodnim sudovima i obavezama
Srbije, govorila je Jelena Stevančević. Pitanja o Haškom tribunalu
istakla su značaj i potrebu razgovora sa mladima na ovu temu.
Škola opravdala očekivanja učesnika
Škola je zvanično završena dodelom sertifikata polaznicima.
Ocenili su da je škola opravdala njihova očekivanja i da su saznali
mnogo novih informacija koje ne mogu svakodnevno da čuju, na
fakultetima ili u medijima. Kao posebnu vrednost istakli su nove
kontakte i divno druženje.
GALERIJA::: |
