Nedavno je nedeljnik Pečat objavio knjigu pod naslovom "Srebrenica-
falsifikovanje istorije" koja je široko distribuirana u Srbiji i
Republici Srpskoj. Njena distribucija je zabranjena u Federaciji
Bosne i Hercegovine. Urednik knjige Stefan Karganović se obratio
Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji, tvrdeći da mu je
prekšeno "pravo na slobodu izražavanja".
Ovakve i slične inicijative su sve brojnije u
Srbiji, što znači da se ne uzimaju u obzir brojne presude koje su
donete u Haškom tribunalu. U širokoj kampanji koja se vodi, navodi
se da "srebrenički mit, koji su stvorili Muslimani i Zapad,
destabilizuje Srbiju i sprečava dijalog između Srba i Muslimana".
Nastojanje Republike Srpske da spreči Bošnjake da
se registruju za lokalne izbore u Srebrenici, takođe svedoči o
strategiji da se cementira demografska struktura u ovom gradu,
nastala na genocidu koji je tamo počinjen.
Napor da se rat u Bosni kvalifikuje kao
"oslobodilački rat Srba" i da se Bošnjaci prikažu odgovornima za rat
u Bosni je takoreći, dnevno prisutno u srbijanskim medijima.
Podsećanja radi, Dobrica Ćosić je uoči izbora objavio knjigu
"Bosanski rat", u kojoj piše da su "Muslimani Srbima objavili rat do
potpunog osvajanja BiH i istrebljenja Srba iz prve muslimanske
republike u Evropi".
Događaji iz devedesetih i njihovo tumačenje ostaju
glavna prepreka normalizaciji odnosa Srbije i BiH. Miloševićev režim
ostavio je izuzetno mučno nasleđe. Novi demokratski akteri nisu
uspeli da postignu ni minimalni konsenzus neohodan za objektivno
sagledavanje i prevazilaženje nedavne prošlosti. Republika Srpska,
osim što je ratni plen Beograda, istovremeno je i talac zločina
kojeg je organizovao Beograd.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji zahteva
od države da se moralno osudi svako poricanje genocida i da
novoizabrani saziv Skupštine Srbije donese zakon koji bi to
sankcionisao. |
