|
Uskoro će Mitrovdan, važan dan za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene
vernike, koji je nametnut svim građankama i građanima Republike
Srbije kao važan datum. Na taj crkveni praznik, u “svetovnoj” državi
(po slovu Ustava), a ne recimo u laičkoj državi, proglašen je Ustav
Republike Srbije. Po izjavi ondašnjeg vođe radikala u Skupštini
Srbije, Tomislava Nikolića, bilo je više datuma u opticaju za
proglašenje najvišeg političkog i pravnog akta Republike Srbije.
Jedan je padao u nedelju, ali “nećemo ga valjda zvati –Nedeljni
ustav”, rekao je tada Nikolić. I tako je kocka pala na 8. novembar.
Građankama i građanima Srbije podaren je na “sreću i veselje” –
Mitrovdanski ustav.
Ovaj ustav iz 2006. godine, koji je po mentalnom sklopu i pravnoj
logici identičan miloševićevskom Ustavu, u suštini predstavlja
političku pogodbu radikala, DSS-a i demokrata, uz logističku podršku
SPS-a, tadašnje Dinkićeve stranke i SPO-a. Svi naši ustavi nose ime
ili po vladarima i političarima, ili po pravoslavnim blagdanima ili
tajnim skrovištima u kojima su pisani: Sretenjski ustav, Vidovdanski
ustav, Kardeljev ustav, Žabljački ustav… Ovaj ustav ipak se po
nečemu razlikuje, i u tom smislu najgori je od svih: nije bilo ni
sekunde javne rasprave, a poslanici koji su glasali za njega i
potvrdili ga – nisu ni pročitali, a neki ni videli tekst.
Samozatajna radna grupa
Ispratismo tako i devetu godišnjicu, od kako je Ustav Srbije, uz
pomoć bolesnog patrijarha Pavla i logističku podršku CESID-a, i uz
sveopštu mobilizaciju patriotskih snaga “dobio većinu na ustavnom
referendumu”, u “gluvo doba” noći, 28. na 29. oktobar 2006. godine!
Za ovaj ustav neki od njegovih prometara i agitatora isticali su da
mu je najkvalitnije određenje to što je lako promenljiv. Naslušali
smo se parola: “Ustav ima mana, ali posle će se to lako popraviti”
(Boris Tadić, Dragoljub Mićunović…). Prošlo je međutim devet godina,
a Ustav nije promenjen. Ispostavilo se, a pravni eksperti su od
početka tvrdili, da ga neće baš lako moći izmeniti. U proleće ove
godine formirana je u Narodnoj skupštini Republike Srbije Akciona
grupa za reformu političkog sistema, ali početkom jeseni je rad ove
grupe postao samozatajan, i o predlozima i sudbini različitih
inicijativa, javnost skoro ništa ne zna. U međuvremenu se javnost
zamajava inicijativama o rekonstrukciji Vlade, vanrednim izborima i
referendumu, koji su valjda voljom jednog čoveka odloženi za period
od šest meseci, pa će se verovatno sva ova gungula uskoro ponoviti.
Valjda je jasno da svaka ozbiljnija reforma političkog sistema
podrazumeva donošenje novog Ustava, jer je aktuelni katastrofalan,
predstavlja samo redizajn Memurandumskog ustava iz 1990. godine, i
veoma ga je teško, čak nemoguće samo izmeniti. O pozitivnim efektima
donošenja ovog ustava na devetu godišnjicu od referenduma ne može se
govoriti. Taj Ustav nije rešio ni jedno bitno pitanje!
Srbija ovim ustavom ostala je zarobljena u svojoj mitskoj prošlosti,
međ svojim opevanim i neopevanim starim junacima iz izgubljenih
bitaka, svojim novim zločincima koji su kao heroji dojahali iz
etničkih čišćenja i pljačkaških pohoda od pre dve decenije. Srbija
je raspamećena svojim složnim rodoljupcima i partijskim
čiinovnicima, koji debelo lažu narod za svoje dobro.
Država jednog naroda i tuđih građana
Ovaj ustav konstutuiše “zavičajnu” državu i priznaje “zavičajni”
narod kao narod prvog reda i “one druge” kao pridodate narode ili
narode drugog reda. “Srpski narod” je taj zavičajni narod, a građani
su narod bez zavičaja, “oni drugi”. “Ostali”, “izlišni i ničiji”,
zapravo – nepotrebni. Načelo ustava definiše Srbiju kao državu
jednog naroda i tuđih građana. U Srbiji građani više ne stanuju
ovde. Tako je ustavno upriličeno “civilno čišćenje građana”, od
kojih se stvaraju ćiriličari, jer je u službenoj upotrebi samo jedno
pismo.
Ustav nije ostvario vladavinu prava i svetovnu državu, nije
realizovao načelo socijalne pravde, zabranu sukoba interesa,
poštovanje građanskih, ljudskih i manjinskih prava, podelu vlasti i
funkcionalnu demokratiju. Ustav je najveća prepreka rešavanju
kosovskog pitanja! Ustav Republike Srbije nije rešio vitalno pitanje
teritorijalne podele vlasti, autonomni status pokrajine Vojvodine i
pitanje lokalne samouprave. Imovinsko pitanje teritorijalnih
zajednica Ustavom nije rešeno. Ustav je blokirao priključenje Srbije
evrointegracijama, a svedoci smo da se već duže vreme licitira sa
otvaranjem poglavlja i rokovi se stalno pomeraju. Najbolje bi bilo
da sama Srbija otvori što pre na ozbiljan način proces ustavne
reforme, jer će to ubrzati i priključenje Evropskoj uniji.
Ustav nije definisao jasnu privrednu orijentaciju Srbije! Srbija je
danas bez jasnog koncepta regionalizacije i federalizacije, bez
izgrađenih političkih i pravnih institucija! Ustav je uveo
partokratski sistem vladavine i omogućio autokratiju. Srbija počiva
na crvotočnom, preciznije rečeno, trulom Ustavu iz 2006. godine.
Ovaj oktroisani nedemokratski Ustav treba što pre ukinuti i doneti
nov!
Po mišljenju Venecijanske komisije, zbog načina donošenja, “pokreće
se pitanje legitimnosti Ustava”. Ovaj stav je posebno aktuelan u
vezi sa vojvođanskim pitanjem, jer Ustav je na referendumu, uz
nezapamćenu kampanju, pritiske, pismo predsednika Izvršnog veća
svakom domaćinstvu u Vojvodini i mnogo potrošenog novca poreskih
obveznika, dobio, odnosno nije dobio podršku građanki i građana
Vojvodine. Za njega je glasalo svega 43,93 odsto. Ovo Vojvođansko NE
Ustavu upozorenje je da drugačije treba regulisati ustavni položaj
Vojvodine u Srbiji.
Novi Ustav treba doneti na ustovotvornoj skupštini raspisanoj za tu
priliku, uz prethodni dogovor dva ravnopravna entiteta Vojvodine i
Srbije. Odredbe o teritorijalnom uređenju “u suštini su kaznene
odredbe aktuelnog ustava za AP Vojvodinu” (prof. dr Radivoj
Stepanov).
Ubijen politički subjektivitet
Kada je u pitanju Vojvodina moraju se u obzir uzeti nekolike
činjenice:
Prvo, Vojvodina nije nastala na teritotiji Srbije za razliku od
drugih regiona. Drugo, građankama i građanima Vojvodine nisu vraćena
ustavna prava u skladu sa zaključcima Londonske konferencije (avgust
1992. godine). Treće, Vojvodina je jedini konstituent federacije
bivše SFRJ čije pitanje nije rešeno. Šest republika su samostalne
države, a na Kosovu je proglašena nezavisnost i bori se za
međunarodno priznaje, i priključuje se međunarodnim institucijama.
Od osam konstituenata bivšeg jugoslovenskog federalizma danas,
postoji sedam samostalnih subjekata. Postavlja se pitanje gde se
izgubio politički subjektivitet Vojvodine? Vojvodina je ovim
crvotočnim ustavom proglašena za nesuštinsku autonomiju, autonomiju
bez autonomije i budžetski trošak Srbije od 7 odsto, a nastoji se da
se kao i svaki trošak iz godine u godinu smanjuje, što znači da se
ne poštuje ni ustavna odredba. Najbolji primer za ovu konstataciju
je trenutno stanje, kada Srbija nepoštujući ustavnu odredbu, zakida
Vojvodini distribuciju sredstava i taj dug se povećava i meri sa
više milijardi dinara. Smanjenjem “budžetskog troška” država Srbija,
polako, ali sigurno ukida autonomiju Vojvodine!
Vojvodina se posmatra kao ratni plen i komora iz koje se uzimalo
koliko i kako kome treba, bez pitanja. Vojvodina je plaćala danak i
sva ratišta i gradilišta prethodnih režima.
Vojvodina je region koji srazmerno najviše siromaši u Srbiji. Nekad
je po razvijenosti bila odmah uz Sloveniju i Hrvatsku, a sad je vrlo
često ispod proseka Srbije, centralnog dela Republike, a posebno
Beograda. Prema zvaničnim podacima državne statistike, Vojvodina je
dugo bila svrstana u nedovoljno razvijene regione u Srbiji!!!
Vojvođansko pitanje treba rešiti tako što će se novim Ustavom Srbija
federalizovati. Poštujući međunarodne dogovore, a posebno zaključke
Londonske konferencije. Vraćanje ustavnih prava građankama i
građanima Vojvodine u novim uslovima u samostalnoj Srbiji
podrazumeva njen federalni status u Srbiji. Dakle, Republika
Vojvodina u složenoj, Saveznoj republici Srbiji. Vojvodini je
potreban Ustav u kojem će biti deponovane zakonodavne, sudske i
izvršne nadležnosti u svim oblastima izuzev onih klasičnih državnih
(vojska i odbrana, spoljna politika, monetarna politika, carine,
državna bezbednost), koji će biti u nadležnosti Savezne republike
Srbije. Republika Vojvodina je ostvarenje težnje i ideje slobode!
Najrazvijenije zemlje u svetu su federalizovane ili regionalizovane.
Federalizam je lek za iscrpljenu i osiromašenu Vojvodinu i koristan
za sve delove Srbije i državu u celini. Srbija, ako želi napredak i
hvatanje koraka sa savremenim evropskim zemljama mora se što pre
osloboditi trulog ustava. Srbiju danas uništavaju surovi
centralizam, autokratija i nacionalizam. Što pre se oslobodi toga
biće pre u Evropskoj uniji, a za to su potrebni nova politika i novi
demokratski ustav.
*
Mitrovdanski ustav za Vojvodinu predviđa nesuštinsku autonomiju ili
kako su mnogi ocenili “autonomiju pod starateljstvom”, koju je
Vojvodina odbila na referendumu. Kosovu je namenjena suštinska
autonomija koju ono ne prihvata.
Pojam autonomije je istrošen. Neophodna su druga funkcionalnija i
savremenija rešenja. Vojvodini je neophodna ravnopravnost u Srbiji i
ostvarenje ideje slobode, a to je Republika Vojvodina. U suprotnom,
i ova “poluautonomija” će se okruniti. |
